Дело

5<) Д Е Л О V осталом аа баба К'аиу с-е зна, да хоће да рекне лошу реч п за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна, да је због једпе лоше речи пзео двадесет п пет батггаа у еред варошп пред начелством, докје још бпло батпна, 1>ог да пх прости! Могли су најпосле говоритн пгга је ко хтео, алп Алемлпје и Анпка проживели су две п по годние баш лепо. Шта впше, они би и још две п ио, илн можда много впше година, проживели врло леио, да не потежс Алемпије те умре. Не може се бати у тврдо казати од чега .је Алемппје умро. Једни веле што је иао с крушке, другп веле пије иего од злпх очпју, а трећп веле: нпје нп то, него од зле руке. А како то некако све на једно излази, го би се готово п могло утврдпти од чега је умро, ако само испричамо цео догађај. Када се из те причс избацн све оно што еу дометиулн рођаци п прпјател.п још оне ноћи, кад су чували покојника, остаје оваква гола пстпна: Алемпцје .је добио позпв да оде среском капетану, где је имао да се узме па одговор што је по где кад пмао обичај да у туђом забрану насече по која кола дрва, Па, како ће човек да продангубп читав дан у вароши, да му не бп бадава било, намисли да нонесе п мало воћа те да узгред прода. Он је то готово врло лепо нампслпо иједпио што би му доиекле могло иокварити рачун то је, што он нема својега воћњака. Да бп п ту незгоду отклонио, он се упутп е кошем у туђе воће п поиие се на крушку. Пол.ак га међу тнм спазн, свуче га са крушке п тако га душмански испребпја, да.је 'једва до куће дошао. Отад ухватп неку бољетнцу у грудима п прво време кашљао је онако са свим мушкп а за тпм поче као маче, па онда, Поже ме простп, инје више пн шпнљао, него .је ман.е впше ппинтао псве.је тако тнхо говорпо као да нпје рад иикога да увреди. Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Ножјп угодннк. Нпје много ип боловао, највише месец дана. А лечпо се спромах свакојако, али, кад је ппсапо шта вреде ту лекови. Гасплп су му четпрн иута углевље, поппо је две оке пелпна, метао је метлу под јастук; пребацно је ватраљ преко куће: купао се у водп са седам извора; облачпо је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која ее нпје никад удавала, алп — бадава, бпло је писано и то било .је ппсано колико од стране усуда у књпзп судбине, толико псто н од стране иољакове по ребрима Алемппјевим. А кад је и судбина већ почела да води овако дупло књпговодство, те да на две стране итппе, онда шта вреде ту лекови.