Дело

ОПШТШП КП лктк о < Алемпије је дакле свакојако морао умретп ако нп за што а оно за љубав писцу овога романа коме, па пакост, још у прврј главн треба једна удовнца. Сахрашпне лепо Алемпнја, а Аника удовпца без п једног детета. Нема јој још ни двадесет н три годпне, а лепа и снажна. Рекао бн човек може да понесе у сваку руку по једно момче п да га олик дпгне за једно колено. Многп су због тога сумњали да она нпје нешто тукла по кој нут покојника, алп то ни.је било, онн су лепо живилп. Свега пет шест пута за те две п но годнне ако га је ухватила за гушу, бацпла га нод ноге п меспла га као да га је у пабве положила а не на земљу. Али н у том случају, кад бц покојни Алемпије, онако мало строжије внкнуо: „Јаој, Аннка, пуштај по Богу!“,, она би га такп пустила. А какав је бпо Алемип.је према њој. Он мали. недорастао, џгеба, она, болан. израсла као јаблан. Образи јој румени, пуни крви. као да свагда мрсп а држала је, Бога мн. свакн п најмањн пос-т. Ама у свему је била тако некако од Бога удешепа, да.јој је баш и доликовало да буде удовнца. II оно што је о пратњп н прве еуботе мало нешто нлакала, ни мало јо.ј није пскварило нп очи ни лице, већ остала лепа да не можеш очи одвојпти од ње. Што кажу у селу: „Давн»> нпсмо имали овакву удовпцу: пваква удовица као за попа створена!", то .је, дабоме тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узетп што поп Пера сврати по кој пут код Аннке да .је тешн. Свакоме другом могло би се н замеритп алп попу, ка»> духивном лицу, то се пч не може замернтн. Једино ак»» поповп пристану уз то гледпште да је и поп човек; е онда, разуме се, мог.то бн се п<> где што и замерити попу. Тако на пример, могло бн се попу замеритп пгго ннкад није ишао у Анпкину кућу док је Алемпнје био жпв. премда се и ту може поп оправдати, јер тада шгје имао кога да тешн: нитп .је Алемпнја имао за шта тепштн код жпве Анпке нити .је Анику пмао зашта тешптп код жпва Алемпцја. А.најзад што ће п»>пу да се правда. Скупштпнари полажу рачуп својим бирачпма; рачунополагачи Главпој Контроли, а попови, опн једнно Богу могу нолагатн [>ачун н то на пе»'>у, на земљп баш шгкоме изузимајући својој жени. Бог је до дугае добар рачунопспитач, али пзгледа да не може да стпгне сам, ге још увек има старих непрегледаних рачуна. Жена на против, она стпже, стпже увек да прег.теда п