Дело

Л к л о о8 етаре рачуне као п нове. Ма како вп вешто еклонплп рачхлкл опа ће наћи ма какав „неоправдан пздатак". Да .1п .је иоп IГера пмао такве „пздатке“ впдећемо у идућо.ј 1'лави овога романа, у којој ће п много друге важне стварп да со открнју. тт X о ч тт ТД| Т Г Т-7 * л. м х. ЈЗ а к. к \Ј 1. По солу 11ро.К‘11Н1иџ| шмнка со којешта, а то што со шушка 401.10 ои управо нослужнти као нродсовор оно.не ро.иану. Прелопнпца нпје мало соло. 1>оћ трп пут до сад пзношон ,јо прод.тог у Народнрј Скупптшп да се нрог.таси за варошпцу н док јо тај предлог пропадао, дотло .је Пролопппца све впше наиредовала. Трп пута .је до сада цела Прелепница прелазпла пз партпје, само да би стокла сроску каицеларпју, п оиет је то некако мимопшло. Сад су се становнпци Прелепитгцо договорнлп да со поделе у три страшп4 те ако би се тако пешто помогли. Село лежп у равншцг, под шумовптпм осојом, а квасо га два иоточића. Најодном од љих камона ћуприја са којо со слази у чаршију, ако со тако назово онај ред кућа, од којих је .једиа бакалипца, .једиа мохана, једна бербернИца, где јо борбернп уједно п налбантпп. Иа другом потоку, тамо под солом, лежн она Јоцкова воденица што је воћ одавиа батал, то сад у п.ој по одобрењу онштнне содп нека спротица ('авка, колпко да пма крова пад главом. Становници сола Пролошшцо све су красни л.уди п ако који пма и какву махну, човек јо, ипјо анђео. Кмет Мпћа на нример, запста јо п добро дупк' п срца; он је тако рећи отац својим сељанпма а по кмет. Пазисваког, пптп ћо коме учинптп што ноправо. Па опет пма једну сптпу ману: воли тп окусптп од дри.авпо порезе, него по знам шта. II то нијо пгго не бн пмао од чога да живи, већ као из иеког паче.та. Вели: „Доста бога мп п држава нама заједа!“ А не може со казати да он то х<ј11е да утајп, Бо/ко сачувај. Наиротив, кад год га притегне господии начолиик те кад већ впдн да хоћо иа силу Бога на суд да га оторају, а он пзвадп нз свог сопствеиог цепа па п.татп. Образан п иоштеи човек, па велп: „Што би ја ншао на суд, волим поштено платптп, него се вућн ио судовнма!“