Дело

102 Д Е Л 0 Дете добп на знамењу нме Момчило а недељу дана за тим на крштењу Недељко. Тако грешни Милпћ еад н по другп пут би рођен па и по другп пут крпгген а ова.ј други кум озбиљно ее пожалн кумпци - породпљи, како му мал не отпадоше руке држећи дете, јер: — Бог нека га поживи али је дете тако напредно и велико, као нн .једно до еад шт<> сам пх крштавао. ГЛАВА ШЕЈНАЕСТА Поеле четрдесет дапа. Прошло је чегрдесет дана, другим речима прошло је т<<лпко времена, колико би трајао највећп поет у годпни и г<>епођа Милева се предигла свежа, румена, насмејана, так<> да господпн Васа Ђурић ннје могао а да не узвнкне: ..Удовпца и пг>!“ Бивше општинско дете, бпвши Мплић а садањп Недељко, раскокотао се лежећп као паша у евиленнм пеленама, нод свиленим јорганчпћем, у врло фнној колевцп н еа нпклованом цуцлом у уетима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не бп купио одбор општине прелепнпчке па макар ударпо нарочити нрирез на грађане евоје општпне. Недељко је са свнм задовољан са својом судбином п <>н овако у себи мпслп: — Ово је много боље, н<> кад су ме вукли бнровп уз разна акта. или поп под евојом мантијом плп кад мнје Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с м.теком! То јест, Недељко то не мпслн, .јер он још п не уме да миели, него гпгсац <>вога романа верује да бп Недељко извесно гако мпслио, кад би могао. И док Недељко тако ужпва а гоепођа Милева већ седи крај нрозора, крај којега.је п пре радо седела и ако сад иије нпкаква потреба да види господпна Васу по што .је већ родпла лепо дете. Да, алп је сад већ иавпкла да седи крај тог прозора а господпн Васа је навикао да нролази крај тога прозора, а како .је навика друга прнрода, то је та „друга природа“ тако изменила госпођу Мплеву, да .је сад већ отпочела п да отвара прозоре кад прође господпн Васа а Госнодин Васа .је опет чак д<> ћошка нзвијао главу.