Дело

ОПШТИНСКО ДКТЕ 105 — На рате — одговорпо бп господин Васа — удовпцама се другаче и не враћа зајам, него на рате. -Ја н л>убав нроводим на рате па п дугове своје плаћам на рате. — ГБубав на рате?! — Запрепастпо би се архпвар, који никад у жпвоту није био срећан да сазна шта је то љубав онако, као што има на иример људи који никад у животу нису јелп ананас плп бананс. — Тако, на рате! — одговора господпн Васа —јер л.убав то је извесна обавеза према оној коју љубимо, је л’ те? — Јесте! — велп архпвар н ако он нп појма нема да лн је та1,о илп није. Е, впдпте — вели господин Васа — а све обавезе .ја отп.таћујем па рате, како могу п колико могу. Разумете ли сад? Разумем! — одговори авхивар п ако га у стварн сад тек нпје нпшта разумео. Ето, такав је госиодин Васа Ћурпћ. Но оспм свпх поменутпх, он пма још једну лепу особину; он уме вр.то лепо п слатко да прпча п да забавља. 0 томе ћемо се уверититп у идућој главп овога романа. ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА Госнодмн Васнн жул>. Сутра дап увече била .је дакле вечера код Госпођа Милеве, ка.о што смо то из прошле главе сазнали. На сред собе био .је постављен ма.ти четвртаст сто, у тањирпма салвете савијене као срце а на сред стола висока пнвска чаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице. А Госпођа Милева успавала Недељка вес-елом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау“ хаљину да изненади Господина Васу. Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће внше понетп, уздахнула је тешко а навлачећн на себе „лихт-блау" хаљнну, ко.ју ће од сад редовно носнти, уздахнула је такође тешко. Око седам и ио сати, као шго је г.таспо позив, уђе Господин Васа у собу, са једним од својих белнх ирслука на себп п стаде изненађен на вратпма. Он понови свој ранији комплименат, да одпс-та п анђелп носе „лпхт-блау“ одело, на седе за