Дело

Д I: л 0 108 После вече}»е пграћемо мало, пошто је господин пред•седник узео п музику. Вп ћете играти самном ланс п тада ћ\' вам, за време игре, одговоритп. II одпста, кад се свршп вечера, музпка најпре засвира један туш, јер је један пнсар пио здравпцу госнодину начелнику, „строгом, нраведном и одлпчном старешинн а оцу п мајцн народа којим управља.“ Ва тпм се поче игра Краљевим ором. које је повео г. председник са г. начелником; па онда неко друго врло сптно коло н тако редом, игра за игром. •Ја сам горео од нестрпл»ења кад ће се веН једном објавитп ланс а све претходне игре нпсам играо, ннтн сам се мпцао са места. На послетку госпођнца Христпна дође к мепп весело н позва ме: — Хајде, госнодпне, сад Не ланс! II добићу одговор? — шапнух ја весело. Добићете! — одговори она стпдљиво п оборн очп. •Ја ћушиух руку нод астал да иађем ципелу алп — ципеле не беше крај мене; потражих .је још мало боље али — не беше је. Мене облп зној. — Ајде, забога, — поче оиа нестрпљино. — Лзволге ви, ево еад ћу ја. II кад се она мало одвоји, ја завукох просто н главу под астал, алн — моје цппеле нпгде, разумете лн, нпгде, каодаје у земљу утонула. ~*ј е/ с/ с/ Можете зампслптп моју забуну п то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч. Госпођица Хрпстпна се онет вратн да ме позове, јер је музпка веК била огласила пгру а три иара се беху ноставила очекујућп четвртн, наш пар. -Ја .још један пут очајно турпх главу под сто, али ципеле ннгде. Најзад са очајањем саопштих госпођпцн, немогући ничег паметнијег да се сетпм, да ми .је врло тешко, да ме глава боле и замолих је да игра с ким другим. Она ме презриво погледа, окрете љутпто главу н приђе једном младпћу, којп пцје ни знао да игра а.тп коме она обећа да ће га поучаватн. •Ја сам п даље седео као очајник, гледао како се игра, гледа<> њу, која нпје хтела више нп једнпм погледом да ме удостојп. Кад сесвршпла игра, Госпођица Христнна остаде са оним младнћем у другој соби а .ја сам и даље седео на своме месту као прикован, н седео сам тако све до зоре.