Дело

11п Д Е Л 0 Господпн Ваеа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу алн, на своје велпко изненађење, не нађе цппелу под столом. Тражпо .је п тражио, помогла мује и госпођа Мплева али — нпгде ципеле. Тако тражећи ципелу остаде до четнри сата у јутру код удовпце а кад пође од и.е, заппта је на вратима, држећи је у загрљају: — Признајте мп нешто? — Шта то? — Јел те да вп немате у кући никакво куче? — Немам, одговори удовпца стидљиво п сакри своју главу V његова недра. Господин Васа се упутп задовољан кући, премишљајући успут о томе, како му његов жул. не мора увек само неприлпке правпти. ГЛАВА ОСАМНАЕСТА Један ненрцјатан догађај који се и у скниа осталим роланнма и.шенада дешака н то увек у моменту, кад се јунак романа у најирцјатнијем положају налалп. Ми већ знамо како гласи партија дуговања господпн Васинпх у радн.п „Спаепћа и друга“, као п у радн.и „Браће Дпмптријевића**. те у толпко ће нас впше изненадити што су се у тој партијп од један пут изменилп артнкли. Место мпдера, лепеза. укоснпца, шлајера п др. нова партија дуговања код „Браће Днмитријевића** гласи од неколико дана: 1) Једна лопта

0*80 динара 2) Једна звечка

0*40 „ 3) Једна цуцла

3 *20 „ 4) Једна свнлена бенкнца детпња . . 5*— „ 5) Једна штрикана капица детиња . . 1*30 „ К'ако свп читаоци знају да господин Васа, писар масеног оделења, нпје сисао па цуцлу, ннти је играо лоптом и звечком, нпти је пак носио бенкице н штрикане капице, лако ће се п досетнти да је господин Васа све то куповао п носио маломе Кедељку, јер .је од оне вечере врло често ишао госпођп Мн-