Дело

112 Д Е Л 0 Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обнћп, да .је неће заборавнтп. То .је бнло као данас, а сутра дан ето тн Фићине жене Госпођа Цајке, која велп све од порођаја ни.је била, те се мало увратила да обиђе Госпођа Мплеву. Она прво оде да вндп како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је дете врло напредно п с тога га испљува два трп иут. Оа тнм седе н поче да ирича о новим зубима, које је тпх дана наместила анотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, којп се нпјепримио госпођп Сари протиницп, и о томе како.је Госпођа Арсиница преврнула бунду иа се познаје да ,је преврнута. II молим вас, кажите ми сад вп сами искрено и сестрпнскн, лпчи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук наглавп! На тај начин Госпођа Цајка дође у разговору на тенелук п одмах изјави, како је њој једнна же.ља у жпвоту да има тепелук. Па зар ми неби лепо стајао? — пита Госпођу Милеву п узноси главу као да га већ нма. Пдраво бп вам лепо стојао — одговара Госпођа Мплева са свим невино. Е, па виднте, слатка моја — наставља Госпођа Цајка брзо — ја мислпм за ополику љубав што сам .је вама учиннла и за тако велику тајну, што .је ја због вас кријем, ја мпслнм право би било да ми ви куппте један тепелук. Госпођа Милева иобледп п пред Фнћпном женом онако исто, као што је н пред Фнћом алп и Фнћина жена то примн са свим равнодушно. Па забога — писну најзад Госпођа Мплева — зар вам ннсам за то да.та п још колико! Воже мој, Госпођа Мплева — одговара са свим мпрно Госпођа Цајка — па оно је бнло само онако, у првој радости; тек не мислите само на ономе да остане. Слатка моја, пајаћу целога мог живота вући ту тајну н с љом ћу управо и у гроб лећи а ви мислите оних десет дуката, пгго сте ми далп, да ми буде све. — Па дала сам и газда Фићи педесет — велн очајно Госпођа Милева. — То је он и заслужио. — Ал' јуче сам му опет дала сто. — Е па мора бити да му је требало.