Дело

КРЛТИКА II БИБЛИОГРАфЛЈА 13 ) 4 друштава (часопнси, архшш. летоииси, зборнидп и др.): В. Пиблиографија (ирегледи, каталози); С. Прилошди историјн с.1авенске филологије, биографдје, некролози, коресиоденција (прво огиитесловен. иа појединце: руски. јужнослов. и даље). II. Језик (-језикоиспит“): 1. о језику у опште, 2. јез. индојевр. -7. језици словенски: А у опште о слов. јез., уноредно: В. наречја југослов: а. цркмеиослов.,!). бугарскн (ту н о јез. Маћедонских Словена), с. српско-хрватскн, <1. словеначки: С. наречја источносдов. (руска) у опште, па: а. великоруски, 1ј. белоруски, с. малоруски; I). наречја заиаднослов: а. по.ђски, 1ј. нолапски. с. лужичко-српски, <1. чешки и словачки. Е. ПалеограФИЈа. III. Историја литература словенских до кр. XVIII в: .-1 с-писи свеотппти: В. истор. лнтер. старе, дрквеноелов. и бугарске; С. ист. срп. и хрв. књижевности (тако латиницом); В. словеначка литература ($ћ>уепнко 81оум1уо) ; Е. истор. руске књи;к., истор., јуашоруске (малоруске) литер. (Исторјл русскобслов. пст. кнкнор. — чалор. словеспосги); Е. истор. по.БСке литер. (Шб1огуа ИГедтНигу ро1бклеј); С. истор. чешке литературе. (Рејшу еебкећо рјбешикилл). / [ . Етнографија А. Расираве о нар. животу у опште. Уноредне студије о нар. књижевности. Митологија. В, општеслов. етнограФија, етнограФ.-статист. пописн зема.ка словенских. Антронолргија. Етногра<1>ија појединих нар. словенских: .4. Бугари: обичај п језик, народна литература (ту н Маћедонци): В. Србн п Хрвати; (1. Словенци: I). Руси (Племн русское): I. Руси у оиште, Великорусн и Бслоруси, 2. Малорусн: Е. По.Бацн; Г. Чехословаци: а. Чеси. !>. Словаци. I. Археологија, старине: 1. Часописи н спнси општи, конгрес, биограФнје: 'А Етнолошки развој н почеци историјс: А. у опште, В- ноједин. Словена; .7. Археолошкп наласци: А. Низија немачко-пољско-руска; В. Чешка п Моравска: С. Средње Иодунавље, земл.е алписке н карпатске; В. Балкан; 4. Старине културие; б. Старине нравне. VI. Чшлологија балтска: 1. у оингге, 2. Лнтавди, -7. Летн, 4. Пруси. Као што се види, посао је развијен на много широј основп него V нетроградском нрегледу, а ннје нн ограннчен на радове штампане у часоиисима и др. нериодичним издањима; него .је удешен да нотнунце представи нанредак славистике за једну годпну, а још н науке (I језпку индојевроиском н језику у оиште. У додатку су још обухваћенн и потомцн Балта. по свему најближа паша браћа индојевронска. Али има нешто и мање него у петроградском прегледу: нема иолитичке псторпје. То је према Јагићеву АгсћГУ-у, чији су расиоред редактори овога прегледа усвојили, као што у предговору и са.ми кажу. Нарочиго преимућство над петроградским ирегледом има