Дело

Г> К Л Е III К К 151 •Гловенима, пол натингом 1,г Мои<1<‘ Н]цуг, на 16-нн. стаје дии. 6,50. 5 овој кн.изи пма девет студија иоевећеннх Русима, Пољацнма н Чесима. Аустро-Угарска у Боснн и Херцеговини. — Поред чланка Шарла Дила « Босни, који излази у чДслу“. обраћамо па;књу наших чптилаца на чланак другог францусЕОг публицисте Апа1о!е Бегоу — ВеаиИеи, ко.јн је у друштву <• Дилом п још с великн.м бројем француских ппсаца. иропутовао нпицнјативом уредннштва К<‘\ нг ц; г ц г г а 1 е <1 е 8 х с 1 г п с г * . нре четири године Босну и Херцеговину. Његов ч.танак носи овај наслов: Б Ан1псћс-Ноп§ие еп Вовшг Нег/гр:<)\чпе: ХаПбпаИ1е«. геКдтопх. конуегпгшеп1, у К е у и г <1 е 8 \) е и х М о п<1 с 8. од 15. марта 1902. г., стр. 290—624. Оба се чланка допуњују и могу послу;кптп као целина. ма да се у закл.учцпма ма.то разилазе. А. Лероа-Болије. као н Шарл Ди.т, долазн у ред озбц.вних и познатнх научнпх радннка у Француској (он је ч.тан Академије моралнпх п полптпчкнх наука), те га греба прочитатп без иредрасуда н видети шта н он каисе о аустријској уцравн. националноме и верскоме ппгању у Босни и Херцеговини. у котпко .је, наравно. могао стићн да пх проучи п у њпх уђе у краткоме року од 2—6 педг.т.г. Опет о Босни и Херцеговини. — Ба -< 1 г а п (I е К <* \ ц е , ве.пши иарпски ча<‘оипс, који .је основао пре неколпко година познатп адвокат нз Драјфусове афере <1>. Лаборн, и под чијнм уреднпштвом излазп један пут месечно. донео је у овогодпшњој мартовско.ј свесцн чланак Ј е а п V ј о I|18-а. Ба Во81ие-Нег/.е§о\чпе ег 1а .,110811011 <1г8 Ва1кап8, о коме ће у скоро бпти впше говора у овоме листу. Андре Шерадам и аустријско питање. <1>ранцуски публициста Шерадам. чпја је прва књпга. Н в ,) о н а и а уС Т р II ј С К О II II Т Н Њ С НН 0 С В П Т V XX в е к а, ирнвукла на се иажњу целе евроиске штампе. п која излазп <-ада и у српскомг преводу, издањем уреднпштва „Србина“, штампао је недавно ново дело, које ће извесно као и н])во битп иредмет коментарпсања у Европп: ћГАПета^ие, 1а Егапсе <ч 1а циевБоп (ГАипФ-ће. Рагјв, Р1оп. Хои\гк е! С1е, 1902, јп-16, гтр. XXXII и 282. са 4 карте. Стнје дпн. 3,50. Мп ћемо се ирвом нриликом задржатп на овом делу. — На овоме месту бележимо и један чланак, који је изазвала нрва Шерадамова књпга, с натписом: Апбге ('ћегабагае <•! 1а циевДоп <ГАиГпсће, раг I, о пј 8 Е 1 8 еп га а п п. штампан у овогодпшњој трећо.ј књнзп париске В е V а <■ ћ 1 8 1 о г ј ц и е (мај јунп, сгр. 96—103). Чланак’је анализа н критпка првг публикације Шерадамове. Критпчарев јс суд врло оштар. Он констатује. да Шерадам не позна.је псторију Аустрије. што н цитатпма доказује, и дајелри излагању овога предмета подлегао нацпоналннм предрасудама. Ппсац се нпје служпо озбпл>ном н пзворном грађом, већ .јсдпно списпма пз друге руке, и више популарне а не научне прпроде. 11 на основу свега тога пзводн зак.вучак: да је Шерадамов епис, н норед трн издања која је доживео за годнну дана. без вредности н не може се узети за озбиљан. Устав Србије од априла 1901. г. Иариека К е у и <• р о Н 11 <ј и е <• 1 р а г 1 е ш е п I а 1 г е, у бр. 87-ом од 10. септембра 1901. г.. донела .је. под натписом: Еа поихеНе сопзииКкнњ 8ггђе. у францускоме преводу, данашњн устав Краљевпне Србије. Пред тексто.м налазн <•<• дужа белешка, у