Дело

РУСКА ЕКСПЕДИЦИЈА V ПЕРСИЈИ 161 Ђорђа указа се нрвом на оним класичким водама, на велико зачуђење и на трепет двају јадранских република: велике Венеције и малога Дубровника. Свакоме је познат руеко-турски рат који претече нрву деобу Пољске (1768). а заврши се славним за Руеију уговором кајнарџијским (1774.) са којим почпње улаз Русије у псточно питање и у нацијоналне спорове на Балкану. Тај је рат знаменит и за историју нашега народа. Русија под Катарином II. првом, након плахих покушаја великога Петра, апелова на верске и крвне везе срнскога народа у боју са некрстом. Тих је година започео балканско-јадрански русофилизам. Велика царица шнље свога љубимца адмирала Алексу Орлова у Средоземно море и у грчки Архипелаг да позове хришћанске словено-грчке народе на рат за ослобођење. Долгоруки, са једним другим Во.јновићем, долази на Цетиње и позива Црногорце на оружје Орлов буни Грке у Пелопонезу. Од старог конеервативног Дубровника тражи нризнање православне, руске и српске цркве, присиљава републику, у којој су Језуите помрчале славенску свест, уговором у Ливорну (25. јунија 1775.) да дозволи православну цркву у Дубровнику. Власи и Србијанци на победоносне гласове руске војеке и флоте спремају општи устанак на Турчина. Ово је доба кад су Руси, у почетку њиховог развијања, апеловали на сарадњу нашега племена, која им је обилно и дата, не само од тадањих слабих народних колективностн, него и од наишх најбољих породица и која је од Русије одвећ брзо и неблагодарно заборављена. Млади Марко Војновић ступи год. 1770. као добровољац иа руску флоту, представнв се Орлову код којега већ тада беше .један његов рођак, Јован Васнљевић, потпуковник главнога штаба.1 Орлов, заљубљен у тога младога човека и удивљен у његове одличне способности, назначн га ескадри контрадмирала Арфа. То је почетак каријере будућега адмирала Војновића. Већ у првој војни у грчкоме архипелагу, његова храброст, ње1 Јован Васиљевић граф Војновпћ, аташпран год. 1709. мисији књаза Долгоруког у Црној Горп, би пропзведен 1772. год. у чпн потпуковпика главнога штаба у флоти адмпрала графа Орлова. У том је својству водио у Ливорну преговоре са дубровачкпм послаником Рањином. Год. 1783. би постављен на важно политичко место, генералнога консула руског у грчкоме ахрипелагу са седиштем у Миконп. Његов је брат онај граф Ђорђе. мајор у руској војсци п фрегатни командант, који је год. 1806.—1808. играо зпамениту улогу у руско-црногорској војнн протпв Француза.