Дело

ПЛОВДНВГКН ПРЕВРАТ ■п Европу, да према пловдивском преврату заузму актнвно становпште, н добити основа да очекује од турс-ке н од европске интервенцпје, кад се оне буду једном ставиле у покрет, било повраћај 81аћ18-ср10-а, у Источној Румелији, бар до .једне извесне мере, бнло какву такву накнаду за себе, ако би уједињење бугарско ппак добило санкцију. На томе путу само Србија би остала верна себи, доследна својој историји као држава која је основана на начелу народности, путем револуционим, и која још на основу тог истог начела има да тражи своје уједињење са осталим деловима српскога народа! На томе путу Србију бп онако као и Бутарску, приликом пловдивскога преврата, пратпле симпатије јавног мњења европског! II на том путу, на крају крајева, у најгорем случају за себе, Србија је ризиковала да не нађе нпједну од онпх користп којеје тражила, али не и да изгуби што од свога образа и свога поноса народног! Београд. мај 1902. Д-р М. Ђ. Миловановић