Дело

X Р 0 Н II К А 289 пољу са тим раседима сече трећп, правца СИ—ЈЗ, од Лангазе преко Хортачке косе (кроз Дервен) на Солун н његов залив.1 Но н у самом Лугадпнском пољу, како смо раније видели, грус се није преносио с једнаком снагом у свнма правцима, већ највнше на линији ССЗ—ЈЈИ, а то је управо главни расад поља, п то на.јинтензивније на растојању од Галика до Хортача. На томе су простору пострадала села: Салманли, Отманли, а нарочпто Ђувезна, затим лугадинска бања п Ајвасилско Језеро. Оним попречним, солунским раседом, пренео се трус, такође врло пнтензивно, од Ђувезне и Лугадпнског поља кроз Дервен до Солуна и даље на ЈЈЗ дном залнва. Сва остала села у лугадинском пољу, која не леже непосредно дуж раседа, нмала су слабији потрес. Али треба узети 3' обзир и ону поменуту чињеницу, да је ннтензивност труса зависнла и од састава земљишта: лакше се и јаче преносио равницом или поред река (јаруга), а слабије кроз чврсту оголпћену стену. Но не само да се потрес преносио дуж раседа у и око лугадинског поља, већ је врло вероватно употребио у целој уздрманој области такве сличне раседе, којима .је сва родопска маса у разним правцама испросицана; на њима су котлине и удољнне, између којих су маспвне планпне, деловп родопске масе, као трупине. Овај тектонски процес, спуштање и раседање, био је толико пнтензиван, да је он управо створио садашњу пластику, лице родопске масе. Знаци ранијег спуштања дуж раседа су п многобројне, врло топле, терме на њима. Тако се и последњи трус најбрже и најинтензивнпје пренашао од Ђувезне и лугадинског поља мрежом или спстемом таквих дислокацнја до крајњих граница уздрмане области. Скорашњи трусови ноказу.ју, да тектонскн процес ради.јалног раседања и тоњења, спуштања у дубггау још траје п да је много интезивнцји поред обала Солунског н Орфанског залива него у севернпм котлинама. Према томе и узрок најновијем трусу од 22 VI (5 VII) т. г. мора се свестн на померање раседа, што је најбоље изражено на главном раседу лугадинског поља. Зато ову област сматрамо као 1 В. Д-р Ј. Цвијића Тектонску скпцу Македонпје у 1Ле 1ек1ош8сћеп Уогц-ап^е т <кт КоЈоре-таиее (у пздању Цес.-Кр. Бечке Акад. Наука. МаИет. пашг\\т. с!а§бе: ВЈ. СХ, АћНт. I. Бесетћег 1901.).