Дело

КЊПГА 24. СВЕСКА 3. ДЕЛ О Август, 1902. год. ПЕСМА МДАДОСТИ Један пут у ену ,јави мп се вила, Чудну вполину држаше у руци, С осмејком је пришла одру где сам била II тиху ми собу испунише звуци. Ја памтим и сад чудну песму раја Што пође страсно испод руке бледе; Та песма беше час ко химна Маја, Час као песма страдања и беде. Беше час тихп уз колевку напев, Час прпча душе коју јади море; Час плач и вапај и погребни запев, Час песма поља у рађање зоре. II беше слатка ко љубав кад збори, II горка као суза опроштајна; II беше светла ко дан кад разгори, II мутна као јесен, туга тајна. II моја душа очарана, тада Није могла впше без те внолине! Њене жице беху гласи мојнх нада, А глас мог срца беху песме њине! Док једног .јутра пурпурна п красна Чух: врпсну гласом јаука н туге Дело књ. 24. 21