Дело

24 Д Е Л 0 Станковић (Полако отаара грелња врата и ировирн гамо). ГОСПОДПНР Ј>ладимире! Владимир (Дигне главу). А ви сте, г. Станковићу, нзволте. Станковић Не, хвала, не желпм да узнемнравам. Само сам се навратно да запитам како је Олгнци? В, шдимир Олгицн?... Хвала вам г. Станковићу... њој ннје добро. Има још наде, ја се још надам али... није добро. Станковић Надајте се, будите стрпелшвн. Извнните, што сам вас узнемирио. Збогом. Владимир Хвала вам, Станковићу, збогом! (Одлалп). Станковић IV Кладимир, <а тпм Доктор. В. гадимир (Сам). Хвала пм, прпјател.има; сви се брнну за моју Олгнцу. Доктор (Долази пз леве собе). Нвао си ме, Владимпре. Владимир (Одмах скочн п хвата доктора за руку). Како је? Доктор Но, но, полако; дете спава, ннсам хтео да га дпрам. Чекам док се пробуди, да видим хоће ли битп каквпх промена. Владимир Алн тн нпак сумњаш?