Дело

X Р 0 Н II К А 448 сила којом притискује светлост на површину тела, стојн у правој сразмерп са енергијом светлостн. То је потврдио за све боје спектарне, од црвене до љубичасте.1 Снага, којом сунчана светлост притискује на земљнну површпну, износи по Лебеђеву 19.100.000 пуда (а 16'34 кгр.),'1 2 што представља доста замашан притисак. Што ближе сунцу, овај притисак расте; на самој површинп сунчевој, где је интензитет зрачења 46.000 пута већи него на земљнној поврпнши, и светлосни притисак .је толико пута већи. Лебеђево открнће има веома замашних последпца. У првоме реду, то је експериментална потврда Максвелових теориских закључака о природи светлости, Лебеђев је у неколико подигао завесу са тајне етира и његова таласања, потврђенаје бнтност етирова. Колико је пак важно за физнку познавање етира, видн се из ових речи Херцових, пзговорених 1889. г. на природњачком збору у Хајдлбергу: „Питање о суштини етира који испуњава васиону надмашује по важности сва остала питања физичке науке; истинско познавање етира мора нам открити не само суштину т. зв. нмпондерабилија, него п саме матернје и њених најбитннјих особинаХ.3. Поносито прорпцање енглеског физичара Лоџа (Посђ^е), да је проблем етира већ решен, није се, до душе, .још испунило, али је учињен корак ближе његову решењу. Лебеђевн огледп користиће и астрофизици, нарочито за тумачење по.јава у репатица, чнји су репови окренути од сунца. За њих је Олберс нашао још раније, да пх одбнја снагом, која стоји у обрнутој сразмери са квадратом растојања комете од сунца. Кеплер и Ојлер претпостављали су у своје време, да репови комета поетају услед одбојне снаге сунчеве светлости, ну познији астрономи напустише ову хипотезу, те узимаху (Олберс и Бесл) да постоји електрично одби,јање између сунца п комета. У новије време Сванте Арениус је понова покушао да протумачп кометске репове притиском сунчеве светлости, на основи Максвелове теорије о притиску светлости. Овај притисак у толико је већи, што је мања маса а већа површина притиснутог тела, а то је случај код комета, с тога њихови репови беже од сунца. Друкше стоји ствар са 1 Књпжевни преглел Њпвпп V 5, 1902. V. Давлеше евкта. 2 Ј1ж1ет. 3 Ктзећаи, пстп бро.ј. Дело књ. 24. 29