Дело

КРПТПКА II БИБЛИОГРАфИЈА 451 ,При.1оге“ (ВеШеНе). у којима из.газе, по потреби, неће расправе. — Од 1887. год. издаје Каг1 Г)21а17.ко, редовни проФесор н бнб.шотекар на университету у Гетннгену, 8ат1ипд ВП)ПоГћек8\У188еп8сћаШ1сћег АгћеИеп, уза шта од 1894. иду н мањи прилози у нарочитим свескама. 0 школским библиотекама, њнховој задаћи и важности, доста је ппсано, а о њихову уређење су нарочито бави прегледно и јасно нзрађено дело Е. Ферстемана (Кбг81етапп) Кћег ЕтпсМип^ ипс1 Уег\уа11ш1§,' уоп 8сћи1ћЉИо1ћекеп (1865), те се може и сад препоручити. Врло је велика литература о библиотекама за народ, нарочито последњих десетина прошлога века, у вези са питањем о народном образовању, које је ирошло из земаља англо-американске расе. Од главног вође тога покрета у Немачкој. К. Неренберга (Хбггепћего-), који је речју и списима радио на иодизању књижница и читаоница за народ, споменућемо два спис.а: В1е Уо1кбћЉИо1ек, Игге Аи%аће ипс! КеЉгт (1896) н В1е Висћег- ипс! ћебећаПе, е1пе ВПс1ш1о,’8ап81а11 с!ег 2икип11. А'ог1гао-. (1896). Поред ве.шкога броја списа о библиотекама за народ, основани су у Немачкој и нарочитп часописи у то.ј сврси, поглавито као органи друштава за ширење народнога ооразовања. У Ау стри ј и заслужује нарочигог помена дело Ф. Гр а с ау е р а: НапсЉисћ Шг б81егге1сћ18сће КшуегзШИб- ипс! 81исИепћ1ћПо1ћекеп, 80\\пе 1иг АЉ1к8-МП1е18сћи1- ипс! ВехЉкб-ВећгегћЉћоНгекеп (Беч, 1889.), где је у додатку збирка закона, наредаба и прописа о библиотекама. Ово дело потпуно одговара својој задаћи. Од 1897. године имају аустрнјске библиотеке свој орган: ГИе АПИћеПппо-еп с!е8 бб1егге1сћ1зсћеп Уегешб Шг ВЉПо1ћек8\\те8еп. За биб.шотеке за народ у Аустрији је нарочито заслужан Е ду ар д Гајер (Кауег), чије је дело Еп1шск1ипд ипс! ОгцшпзаИоп с!ег АЉПсзћЈћИоШекеп (1898.) од великог утицаја. У Француској је већ 1627. издао Габрпјел Ноде (Хапс1е) одлично делце АсВпб роиг сћезбег ипе ћЉНоНге^ие, ко.је је 1876. прештампано са другог париског издања од 1644. године. Ова књига заслужује да се и данас чита; а један стручњак вели: „Ако оиблиотекар не познаје Нодеа, његове списе, ма да су ретки, не познаје и не користи се њима, скоро можемо престати да га ценнмо као вешта чувара књига, снабдевена довољним знањима за његов посао.“ Прелазећи преко списа К о н с т а н т е н а, С о б о л ш ч н к о в а, 7К и л а Кузена, да нарочито истакнемо опсежну књигу Алберта Мера