Дело

456 Д Е Л 0 која се доста популарно претресају и ако у својој основи задржавају научно — медецинскп карактер. Не улазећи у појединости чланака, који имају значаја п вредностн за оне, који се иск.Ђучиво тим нитањима баве и који носе карактер строго медецинских испитивања, ми ћемо се задржати на једно.ч врло поиуларном чланку о питању, које се н код нас у последње време веома живо претреса. То је чланак самога уредника, про<1>. Сикорског о изменама у карактеру и изразу лица код слабоумних услсд алкохолизма. Питање о штетним иоследицама, које изазива неумереност у употребн алкохола, толнко је данас акутно, да су се свуда у Европи (нарочито у Енглеској и Русији, као у земљама, где се по највише злоупотреб.Ђавало), иа и код нас образовала цела друштва и установе, која су у задатак ставили себи борбу противу тога „опаснога врага рода људског*. НроФ. Сикорски у својој расправи не улазн у ту борбу. Он је чиет научењак и као такав он мирно п објективно посматра и проучава измене, које произилазе услед з.тоупотребљавања алкохолом, у психичној и душевној СФерн човека. Он у својој расправи, коју радн боље популарности коментарише ФОТограФнјом иојединих алкохоличара у различитим стадијама пијанства, износи све нромене, које је у току дугог низа годнна посматрањем н проучавањем нашао код њих. Као главну основнцу за поделу илн боље рећн за стадије, кроз које пролази хронични алкохоличар, он узима измене у осећајима п према томе дели на трн иериода: I период: воља ночиње да слаби; II период: слабљење сложних (виших) осећаја (кад човек ире•стаје да разликује добро од зла); III период: пад свију душевних особина; и свест и воља н осећај све је изумрло. Пошто је на тај начин по душевним и психичким особинама разделио на периоде, он улази у претресања свакога и из њих нонаособ. и описује како се мењају црте, а према њима н цео израз лица. Тим путем ои је у хармонију довео узрок и последицу: функционално растројство централне нервне еистеме у мозгу са анатомским изменама, које произилазе у осталим деловима тела — у овом елучају на лицу. Описујући подробно и тачно како у којој стадији и у коликој мери слабе поједини мускули лица и како се према њнма мења оншти израз, он нам у исто време даје и слику пспхичног и душевног опадања. Са оиадањем воље, која паралелно иде са падањем осталих душевних