Дело

КРИТИКА. II БИБЛИОГРАфИЈА 461 душевни хоризонат интелигенције — задржава се на најглавнијем од њпх, на стању интелигенције, од чијег рада у главном зависи напредак или назадпк народни. Српска онамошња интелигенција била је на жалост иасивап носматрач развитка и нанретка осталих народности, није народ спремила за борбу и утакмицу с другим народима, те је у тој неједнакој борби морао подлећи. Велики покрет 60-тнх и 70-тих година има две основне заблуде: 1) једностраност рада, само у нолнтичком правцу и 2) -вантастпчност читавог покрета, у ком су се папуштала сва питања, све гране живота, или ее сводиле под „јединосиасавајућу" Формулу Псточнога Питања, којега нн велпке силе већ два века не могоше доконати, а од чијег се успешног решења очекпвало срећно решење свију наших ствари. То је време нросто нропуштено. Још је горе доба после 1880 године, после неуспеха велнког покрета; ту се сад размахује све више борба за авгономију, а напоредо с њом п најогорченија странчарска борба. Ту се опет нстиче једнострано погрешно уверење, да ће се само решењем автономног питања зајамчити егзистепција народу српском, којп на свима пољима иропада не зато гато би имао довољно цркава, него зато што је заостао, неснособан да издржава утакмицу с напреднијим народима. Борба „странака4* неводи се око каквих националних, привредних, културних, социјалпих задатака, већ око неколико људи. Оно и ниеу праве странке, него котерије са сићушним личним, котеријским интересима. Зато те странке и немају подмлатка. Народ у тим борбама није ни учествовао стварно, радом својим, он је само парадпрао на зборовима и изборима;. док би баш само стално п пстрајно буђење интереса у народу за питања, која су му најближа, која су у тесној вези с његовим животом, једино н могла, пробудивши у њему вољу за таквим радом, довестн га у стадијум напредовања. Интелигенција се стидела малог рада националног (паНопа1е КМпагБеП) коме на пр. чешки народ захваљује за велики део своје данашње економне н полнтичке моћн. Данашњи нараштај стоји пред много несвршених питања и задатака, на којима јс требалн радити. али се није радило. Најглавнији задатцн су: 1) економна организација сељачког сталежа (земљорадничке, млекарске и др. задруге; само не новчани заводи, које треба оснивати само у нривредним центрумима); 2) занатлијска организација (занатл. задруга за заједничку производњу); 3) организацнја трговачког сталежа иреко Трговачког Удружења и подружина; 4) примена капнтала не само на новчане заводе него више на индустријска предузећа: 5) заустављати расељавање Срба; 6) утицати на свет да се одаје привредним струкама; 30*