Дело

Б Е Л Е III К Е ћемо пажњу нашпх чпталаца на дело г. Вукпћевпћа ауједној од нареднпх свезака нашег лпста проговорпћемо ошппрнпје. Ценајеовој другој књпзп 2-50 дпнара плп круна. Може се добптп код писца п у уредппштву „Дела“. Мала Библиотека. — „Свакојаке слпке и прплике“ Драгомпра М. Брзака. које су пре неколпко годнпа почете да се објављују у нашпм књпжевнпм лпстовпма под општим натппсом У компспјп, прештампавају се п даље у мостарској „Малој БпблпотецпЛ Сад су пзпшле, уједно, 33. н 34. свеска „Мале Бпблпотеке". п у њпма је Брзаков •Један жалоснп ЕепЛе-Уоиб. Наравно. п овога пута нпје поменуто, где је ова ствар ранпје штампана. Историска Педагогика. — Петар Деспотовпћ, пређ. управитељ Учптељске Школе у Алекспнцу, наппсао је за учитеље и учптељпце нашпх народнпх школа Псторпску Педагогпку, коју је М. Стајпћ, књпжар, пздао п штампао у штампарпјп код Досптпја Обрадовпћа у обпчној 8° на 471 странп. Књпга ова ценп се да не вредп нпшта, судећп по насловном листу, јер нпгде нема цене на њој; али п по најовлашнпјем прегледу садржпне јој впдп се да нпјеза одбаппвање. Ппсац велп у цредговору да се. ппшућу ову књпгу у старпјпм годпнама, нпје нп за ким иоводпо. — Студпјом п другпм радом н пскуством стекао је стално уверење, ирема коме је пзабрао одређен правац п у жпвоту п у науцп. Стога, мпслп, да може рећп да му је ово самосталан рад — у колпко таквп радовп могу уопште бнтп еамосталнп. Ппсац се служпо лптературом: српском, чешком п, највпше, немачком. Цео матерпјал распоређен је у трп главна дела: I. исторпска иедагогпка старога века, II. средњег века, на крају кога је одељак: II р о с в е т н е н р п л п к е 469* српског народа од Стевана Немање допропастп. III пстор. педаг. новога века. Ту на крају је п одељак: Просветне прплпке срп. народа у 19 веку: а) у РСраљевпнп Србијп, б) у кнеж. Ц. Горп, в) у турској царевнпп. г) у Аустро-Угарској. (За што тај ред ?) Ппсац напомпње. да је највпвпше обратпо пажњу на српеку просвету. па на просвету оеталпх словенских парода, алп је баш о срнској пмао најмање п најгорпх података, те и сам впдп да ннје могао постпћп свога задатка, како је требало п како је п он желео. Алп ппак ова књпга, у којој је лепнм језпком а врло лако пзложена историја недагогпке, заслужује препоруку. ..Питање о Старој Србији

" и ..Скопаљско владичанско питањеА — Дошла нам је до руку једна пнтересна књпжпца, која носп натппс „Пптање о Старој Србпјп...“ п „Скопаљско владпчанско пптање“, наппсао Павле Орловпћ, крптпчкп расматрао Овчепољац. Овченољац се трудпо у својој књпжпцп. да колпко толпко потре вредност двеју одлпчно пзрађенпх расправа Павла Орловпћа „Пптање о Старо.ј Србији“ п „Скопаљско владпчанско пптање“, у којпма се зналачкп претреса положај наше браће у Старој Србпјп п Маћедонпјп п пзносе погледн за правплпо решење пптања о Старој Србпјп п Маћедонијп. Расправе Павла Орловпћа, впди се, не свпде се својом садржппом чптаво.ј дружпнн нпшпх самозванпх родољуба, коју је још пок. Карпћ добро познао п лепо назвао Друштвом за експлоатисање српскога патриотпзма. Жалпмо, што не можемо на овоме месту своје читаоце изблпже познатп са расматрањима Овчепољца, јер би ту допста било врло пнтереснпх стварп, које доста осветљавају п ону читаву хајку, коју у последње