Дело

Б Е Л Е III К Е 471 1оуаскот (свршехак), 2) Рега Висћнапа земљп, народу п владару Црне Горе, Рјепп Магта Цг/лса. 3) МШуоја бге- доносећи и две лене слике Кнеза Нпре!а бђгеШк! јипак и роујевН ћгуаН коле п Кнежевића Данила. >кор,а рје8шб!уа, 4) Цјогћја Ма&агабе\лса Ка<1 (1га Јоуапа бићопсапа бкоЦко.ј кт/л, 5) ХееШга Ре!гоу8ко§а 0 §-епеа1о0лј1 Нг/лса: III. Хћогшк /,а пагосћаГ /луо! ј оћтаје Ји/шћ б1ауепа. кш§а VII. буе/ак I. уређен од Т. МагеИса и Ц. ВогапЈса. У овој свески су овп радови: у првом делу расправа 'Г. Маретића бЦјат ћгоје^д ц пагоЈпој ианој ер1С1, о којо.ј ћемо проговорпти коју у потоњој књизи, у другом делу: Ј. ГоугеИса О1ок, пагоЈш /луо! 1 оћхсајГ (наставак). Затим долазе Весје 1§те, Ујегоуапа (роз1апак ] орзМпак 8уце1а, какоги 8па§;и ЈтаЈи пеИ 1ји»И, бОоголд као 1јшћ. §а1апја. ћајапја, угаске.) Затнм пду Ро81о\дсе 1 <1ги§'е и оћ/јг и/е!е пјесд. IV. Одзоорнпка псторијског Мопшпеп1а брес!апИа ШбШат б1ауогит тегћћопаИит пзпшао је уоћпнеп за оде.вак бсир!огез. У њемује ВаИћабатд А<1апп КегсзеИћ: апппае 1748—1767. 0 Црној Гори. — Ночасни српски конзул у Белгнјп Ј. Н о %§• е -1" о г I, којп је нре две годпне бно штампао једну лепу књижицу о Србпјп. нубликовао је недавно, трошком бриселске књплсарнице Ра1к Шз, иједну спмпатичну књпгу о Црној Горп поднасловом: Аи Моп1епе§1’0. Ево њене садржпне: ппсац пружа на првоме месту кратак псторпскп преглед Црне Горе, пзрађев ио другим францускпм познатпјпм делима, а за најновпју периоду послужио се новпнарскпм извештајима и исписима пз главнпјих евроискпх листова; износп затпм економске прилпке Црне Горе, задржавајућп се мало впше на економскпм реформама, које предузима ова српска држава у иоследње време у свпма гранама народнога газдинства. Писац се најносле пзражава врло спмнатично о Српско-арнаутски речник. — .Буб. Попа Д. Кујуицић Ђаковац штамнао .ј е недавно Срнско-арнаутс к п р е ч н и к, уираво, скупио је око пет до шест хпљада српскнх речн, како му је која долазпла на ум, све нх је средио азбучнпм редом и поред сваке речп исписао њено значење у арнаутском језику. Како је писац схватпо сво.ј задатак, најбоље се може впдетп. ако паведемо неколико речп из његова речника. редом како пх је оп у речнпк ставпо: врана, вране. вранца, вранцу, вранцом вратптп се, врати се, вратићу се, врева, врев п т и. в р е в п м. в р е в и ш, в р е в п .... Иза речнпка је „разговор српско-арнаутски", с којпм је ннсац бпо још несрећнији, но што је био п с речником. Ево п пз тога дела неколико примера, од реда узетих: Јеси лп однео књнгуумоју собу? — Јест однео сам је тамо. — Хоћеш ли п тн тамо да идеш? — Наш је отац отпшао учаршију Мучно да ће овај „речнпк", овакав какавје, бптп коме од велпке вајде при пзучавању арнаутскога језпка. Песимизам и хришћанство. — Александар Живановић, свештенпк, професор и православнп катпхетау Осеку, прештампао је пз Гласнпка Нравославне Српске Цркве лепу своју расправу о песимпзму п хришћанству у засебну књигу од 112 стр. вел. 8°: књпга ова стаје 1,70 дпн. (1,40 кр.) Илустрована историја српског народа. — Коста Мандровић наставља друго пздање плустровапе историје српског народа. Издао је п трећу свеску у којој је одељак о Србима иод влад а о ц н м а н з Н е м а њ п п е н о р о д и ц е.