Дело

У БОСНИ II ХЕРЦЕГОВПНП 47 да у томе виде неки учин, уосталом усамљен, неповољних утицаја странпх. У ствари тпме се баве вшне но што говоре, н лагано се труде да излече највеће неправде. II ако најзад, да би истинито знао, какав је успех овог великог цивилизаторског рада, човек запита војннке, шта онн мисле о том — да ли је то завист према овој грађанској управи, која је крива што је успела сувпше добро? да ли је то жеља, да се они јаве као преко потребнн? да ли .је то нека друга ствар? ја не знам војници увек поверљиво изјављују, да би ово толпко хваљено дело могло лако отпћи у маглу онога дана, када се випге не би ослањало на снажну потпору 40 000 бајонета. Али узмнмо по правој вредностп ова супарнпштва од заната; признајмо шта више, ако се то хоће, да према народној изреци: „Не правн се кајгана, а да се не разбпју јаја“; другнм речима, ако цивилизацнја, унета у Босну недавно, не задовољава становништво, коме та цивнлизација кварн старе обичаје: најзад незадовољницп нису у праву. Човек ће опазити свакако, да се не радп о неком особитом случају са нижим народима, или који се цене као таквн, за које је разумљиво, да им се може донети и наметнутн виша цивилизација, не бринући се пначе о оном, што онн могу желети. Овп босански Словени прппадају .једној етничкој грани, која .је у Србији, у Бугарској и још другде обелоданила своје тежње и показала се подобна за особито развијање у цивилизаццји. Али баш у тој тачки одобравамо протпвннку. Садашње поколење страда може бити због многих потреба тога сувише хнтнога преображаја који су му наметнули: да ли ће се бар ново поколење користити оствареним напрецима? Овде се истиче једно питање, и оно је знатно: за кога ради Ауетрија у Босни? Од званнчннх образаца, које обично износе странцу. мало познатом са земљом и са стварима, ево једног, који сам запамтпо од речи до речн: „Овде смо свн Босанци. Мп не водимо нп аустриску, ни маџарску политику: велика је заслуга нашега министра, што гледа само добро ове земље. не нагињућп ни једном ни другом делу монархије.“ Те су намере врло похвалне: остаје, да се види, како су оне остварене. Прво, у ову словенску Босну увукао се од двадесетпну година доста велпкп број страних досељеника. Земаљска влада ннкако то не спречава: на иротпв она олакшава ово насељавање, уступајућн дошљацима на отплату зем.ље, којима онај коме су