Дело

чаЈнма, по народности, ио во|>п ова два краЈа управо су Једнака. Ако се човек ослони на ове тако карактерне спољашњости, човек би дакле радо веровао, да се Босна, готово усамљена у средњој Јевропи, цела окреће овом словенском свету, чијије она део у самој ствари. Али разгледајте ствар из ближе: на Унп, један мост подпгнут је између две Костајнице, а други мало јужни.је; преко реке прелази железница, која везује Загреб са Бањалуком, и која је у џнтању да се продужи до Јајца и Сарајова. На Дрини, једна рђава скела једина врпш саобраћај између босанске п србпјанске обале, и да се пређе из једне земље у другу, има много бескрајнпх тешкоћа; пзмеђу Босне п Србцје, како ми говораше један знамеппт чиновник аустриске управе, Дргаа чини „прави хинески зид.“ Тако политика раставља оно што као да уједињују географија и народност, п сунротност, коју означнх, у неку руку је симболична за саму судбину Босне. Босна је унесена у круг Угарске, осамљена од свпх својих осталнх суседа. Некада пзмеђу турске Босне и Србије бејаху односп многобројни и чести: они су данас готово саевим престалп. Некада Босна одржаваше дуге везе са Новопазарскнм санџаком, којп јој даваше стоку: врло оштре санитетске мере снречавају сада на овој граници и сваки увоз и свакп опасан додир. Ја нпкако не говорим о Црној Гори: о томејасам нашао ову изјаву, којој не треба објашњења: „Према Црној Гори ми затварамо нашу гранпцу.“ II са Далмацијом, крја је међутим аустриска, ружно се гледа стварање веза, и радо пребацују Спљећанпма н Дубровчаннма, како су се надали, да ће нх окупација начинити господарима у Боснн. Тако Босна чинп добро затворену државу, којој се допуштају односп само са Угарском. II речи' су овде јако карактерне за стварп и за намере. По народности Босна је чисто словенска: народ, који обитава у Босни, у тесном је сродству с народом у Хрватској, Србији п Црној Горн.1 Чини се дакле заиста, да се земаљска влада труди што боље може, да утре траг и свест о овој народносној сродностн, те непрестано говори о стварима чнсто „босанским“, о стварнма „земаљским“. Ја знам оштроумне одговоре, које 1892. годпне, као п 1897., даваше го1 Упоредп Р. Боаје, Ј е з п к и к њ п ж е в н о с т у Б о с н и. у наведеном делу. с. 85—88, н карту. која иоказује географеко проетнрање српскохрватскога језпка.