Дело

V БОГНИ II ХКРЦЕГОВПНП .)•) пред увод и нрве чинове.*4 У овој неизбежној кризи аустриској шта ће бпти с овим двема покрајинама, са Босном и Херцеговпном? Да ли ће оне, како су то тражили Јужни Словенп октобра 1898 године, припастн Хрватској, Далмацији п Славонији, да са њима у федералној Аустријн створе к])аљевину, којој би Багреб био престоница? Да лн ће Босна и Херцеговина прппастп великој Србији, великој Црној Гори, великој независној словенској државн, која бп се основала на северу балканскога полуострва? Ннко то не зна. Али макаква била одлука, да бп се она могла извршити, вредп да окупиране земље остану словенске, да сачувају свест својој народности, да се никако не пусте да пх поплави и подави имиграција, која долази из Немачке. II ако .је истина, да ми директно не можемо томе нпшта, бар можемо ово, а то никако нцје незнатно: никако се не податп, да привременост, обраћајући се у сталноет, утврди у Боснн политичко дело, са германским тежњама, које ту Аустрнја пзвршује. II за то, на крају ове студије, потребно .је одати хвалу, ако се човек ставп на гледпште опште цивилизације, великом делу напретка п реформи, које .је Аустрија извршила у Босни. Одиста ово је дело непотпуно и несавршено; исто тако оно има једва двадесет година жпвота; одиста оно скуно стаје земљу, која је иредмет тога рада, и тешко је притискује, а није јој увек потпуно корисно; одпсга оно никако нцје у целини беспристрасно; п нарочито сувише впдна брига, коју употребљавају, да му величају заслуге, даје неку жељу, да му се потраже неоспорне слабости; алп чувајући се неумеснога п безазленога одушевљења, потребно је — јер то је право — иризнати знатне резултате, који су добпвени вештом управом г. Калаја. То рекавши сасвим правично, потребно је додати—јерје и то право н законнто — да, посматрано са гледпшта политпчког, ово дело носп озбпљне опасностп, да оно озбиљно вређа знатне пнтересе и да се најзад не би могло, макако се у томе трудили у Сарајеву, у Буднм-Пешти н у Бечу, одлучити, да се забораве незастарела права ових Словена, који ће једнога дана, у држави која ће се тек родити, моћн аустро-немачком утпцају спречити пут ка Солуну п Средиземном мору. Превео с- француског М. К. Драгутиновић