Дело

60 Д Е Л 0 Мајка му, као увек уплашена њнме, дизала би се, а навикнута на те његове грдње протнв брата улазила бн за њпм V кућу п утишавала га: — Де, де, па тп одмах на њега. — Шта: де? — Обрецао би се он — шта ће тамо, међ женама. Ако му се седи, ено му чаршпја, механе. Мајка да би га утишала, почела би да старијег брата као омаловажава а њему да ласка. — Па знаш тп њега? Ни зашта он нпје. Мпслиш сваки је као тн. — Утпшавала би га и брижно гледајућн да, какав .је он, ако што но кући нађе што нцје остављено на своје место, онако бесан не сломи, баци. Али он, једнако ,је беснео, нпје је слушао. — Остави ме! Прекидао би, враћао матер и иродужава да даље беснп. Па онда оно његово вечпто уппњање, инат, да је бољн, ни.је као остали, п то све због ње, упропастнло га је. Док је био жив тај брат му, Арса, он .је радио поље, оно неколико њива што су ималп, а онјеједнако иродужавао да бесни, виче на брата што .је тако мнран, свачим задовол>ан, на мајку што не уме да намести кућу. Па и на саму кућу, а ктћа му је била одмах нспод њене, иа оно њено голо дворишге, бунар без чекрка, башту без цвећа већ са стоговима сена, сламе, на шталу с гомилом ђубрета, на све.... — Луд! Чнсто сад сажаљевајућп га мислила је Кага. А он је н даље остао гакав. II кад му је умро брат, није имао вшне ко да ради, он, као у инат свпма, а нарочито њој да иокаже како он није такав, лако не приклања главу, бесно, остави све: њу, мајку, кућу и оде доле, у Србију, на печалбу... II, ево, још тако лудује. По годинама се не враћа. Матери шаље трошка. Па п кад, после толико година нонекад дође, оп долази псти онакав. Други, који одлазе на иечалбу долазнли бн обично у одела која се у тим крајевима носе. А он не. Пет годпна да не дође, па кад дође, долази опет у онаком пстом оделу к<>је је некад носио. Увек исти, увек бесан, горд, као .једнако одржавајућн оно, што је некад било. II Ката би жалећи га алн и са неком као завишћу мислила на то његово упорно, вечито одржавање онога. Као да је то Бог зна шта, тако драгоцено, да вредн да се човек толико око тога... А ннје, то је само да се после човек стндп. Да зна само како то није ништа. Та