Дело

61 ,.ч о к“ ево она, толико година, зна, пскусилаје како.јетосве било... Алн при том би .је увек као неки млаз почео да хвата, да пење се и срце јој пунп. — Де, де... Хватала би се она тада одмах за чело, престајала о томе да мисли да би .је што пре тај млаз оставио,. прешао. IV Било .је то једне године у јееен. Субота у вече. Кукуруз одавна почео да се довлачн и у куповпма трпа до кућних врата, затрпавајућп улаз у подрум п цело двориште. ГТоврће по баштама било .је обрано. По алејама црниле су се пресави.јене, сланом опарене, стабљике паприке, празилука и другог. А иза свију зидова вирпла су већ гола дрвећа. Пз чаршије долазно је жагор од пазара ко.ји се разилазио. У споредној улици чула се свирка, чаглпџија, свирача. Сигурно .је носен дар неке девојке којој ће сутра бити свадба. А Ката је баш данас тој девојци послала вино, ракије. Чула да је сирота. Свирка се мешала са хуком из чаршцје и одлазнла. Она је стајала на прагу од кујне. Муж јој, пошто зарана затворпо дућан, дошао, преобукао се п отишао у оближње село, да отуда донес-е бирићет од њихових наполичара повев собом и децу да се у селу проведу. Мајка јој, као увек суботом бпла је отишла на гробље, ге је Ката била сама. II, пошто је свршила сав носао, орибала прагове, врата, опрала саане, тепсије по полици, чекајућн да с-е то осуши, исцеди вода из њих, сустала, уморна, стајала .је на прагу и гледала слушајући ону свадбену свирку и жагор из чаршије. Одједном, уздахну. II то тако изненада, од с-вег срца, дубоко, рањаво да се забезекнуто уплаши. Сутра, после ручка, као увек недељом, гек што је била готова са судовима, почистила собу, кујну, тетка Таша већ је била на капији и звала је да по обичају изиђе, седи с њом на улици а после ће се већ н остале комшнке искупити, доћи н тако седећи, гледајући пролазннке, провешће време, нразник, у разговору. — Готова лн сп, Като? 'А.јд већ! — С капије звала је тетка Таша.