Дело

БАЛТИ II СЛОВЕНИ У НЕМАЧКОЈ 107 квих нечалбара. Већином их доводе Јевреји, којима настојннцп што траже радника плаћају по 3 марке од главе. Један такав посредник може годишње да заради до 12000 марака. Пређе су Пољаци морали плаћати по 1 марку, сад је настојник задовољан само да их има уза се, да му их други не одмами, па се често међу собом и препиру и кавже. Главно тржиште је у Кемпену, где се за .једну само недељу слегне по 8000 печалбара. У КаПошћа-у, чини се, још је и већи промет. Тако је по сво.ј гранпци. Пз сразмерно малог Ка88е1\\л12-а иде годишње по ЗОо пољских радника у магдебуршки крај и по 1000 зидара у разне градове. Пољски су предели преко лета готово пусти. Од 1894 г. пруска је влада одлучније и снажније предузела да новим колонисањем, нарочпто у Познањској и Вападној Пруској, појача немачки сељачки сталеж, земљу култнвише и учврсти мере за заштиту Немаштва, а пољској агитацнји добрим уредбама и побољшањем земље одузме прилике за нападање. II сад, чини се Тецнеру, треба само чекатп, па ће се овај део Словена ускоро „пријатно осећати под немачким скиптром, ка<> н Литавици и Лети, Прусп и Мазури, Полабљани и Словинцп. Лужички Србн и сви други, који су пстина пзгубили свој матерњи језик, али су за то добили голике друге благодети Немачког Царетва“. ‘ — Продирући постенено у средње и доње Повишље с југа. затекли су Леси остатке старијег германског живља којн се полако губио у словенском. То је нродирање било за велнке борбе Германства е Римом. Основа пољској државп чини се да је у Познањској. У првој половини IX века помпњу се домаћи владаоцп (фабулознн Пјаст, оснивалац народне династије). Хришћанство се лако раширило, крајем X века основано је познањско владнчанство, које је зависило од магдебуршког архиеппскопата. Услед победа Хајнриха I и Отона Неликог п похода Отоиа III ојача опет немачкн утицај навалом немачких трговаца, свештеника, војннка. Тај утицај није ослабио ни за победничког нродирања Болеслава I Храброг (992—1025) на запад н сукоба његових с Отоном III. Године 1048 признаде Хајнрих II незавпеност Болеславу н утврди с њнм у Познању мир. Алпје наскоро опет дошло до рата. Херцег чешкп ВггеПбћиг I попалп 1038 Познањ. У међусобннм борбама н у сукобнма с Царством Немачким у XII веку псцрнла се снага иољскнх госнодара. У том веку нијејошбпло