Дело

ТАКО ЈЕ МОРАЛО БИТИ 11 Ћорђе (Остајући на вратпма). Заборавпо сам да кажем госнођи; ако ме какав господин потражи, нека га она прпми и задржи док ја не дођем. Разумете ли? Софија Разумем, господине! (Оде). Ђорђе VI СоФија, за тпм Јела. Софија (Чпм Ђорђе оде, отрчи отвореном прозору и пружа руку). I ле, ОДИста кишица, то нам није требало данас, (Хоће да затворп прозор. но пспружп најпре главу, па погледа лево и десно). А ево нам И ГОстију, ево нам гостију. (Затвара прозор). Да ли је госпођа готова? (Отрчп вратпма п говорп кроз кључанпцу леве собе) Госпођо, ГОСПОђо, јесте ли већ готови? Ево нам иду гости: г. отац, г-ђа мајка н г-ђца Станка. Јела (Излази богато обучена). Иду већ? Закопчајте ми, Софија, ова два дугмета. Софија (Закопчавајућп). Иду, ал’ госпођичин заручннк ннје са њпма. Јела Он ће доћп. А ви сте дакле знали да ће бити ручак н ко ће доћи? Софија Опростпте, знала сам, ал сам пристала да вас нзненаднмо.