Дело

ТЛКО ЈЕ МОРАЛО БИТИ 17 Станка Шта ћеш; његов је отац био запео. Јела Како је отац добар! Видиш, ради твоје среће, он је створио и оне две хиљаде, само да ти спреми мираз од 12.000, колико је твој будући свекар захтевао. Знаш ли, болан, колику је жртву поднео отац? Станка Знам, узајмио је. Јела Па нпак не знаш све; а немој ни рећп оцу, да сам ти казала. Отац је чак заложио неке државне лозове, који су му се затекли, па онда, дигао је и на меницу — и, како се већ није помогао, а све да задовољи твога свекра. Њега мислим, јер ваљда ту Милан нема својих захтева. Станка Милан? 0, ни паре не би тражио он, он ме воли, веруј, он ме искрено воли. Мислиш њему је до пара? Ал’ он је врло послушан син и да му је отац покварио прошевину, он се не би смео противити. Волн ме, али и оца јако поштује. На то је лено, је ли? Ал’, да се покварило, ја не знам, Јело, чини ми се без њега не би могла живетп. Јела (Уздише и грли је). Баш си дете. Све, све се прежпвљује. Новек је јачи од свију болова. Зар си заборавила моју судбнну? II ја сам волела н мене је нросио онај кога сам волела и који ме је волео, па — већ памтнш, растурпло се, покварило се. Станка Памтим, ал' бар сн у Ђорђу нашла човека, којн те воли, и кога сн ти заволела, тако сн ми увек говорила. Јела Ах, дете моје, она љубав, која ирва освоји девојачко срце, остаје увек најслађи сан, којега се ни буднп не можемо онроДело књ. 25. 2