Дело

ПОСНА II ЕРЦКГОВИНА 629 понав.патп сваком наследнику. Овај однос гшемства ирема вла* даоцу основа је феудализма на Западу. У докосовској Србији није било ничега на то налик. Свакп властелин осећао .је у себп печега царског, сваки сељак и пастир нечега властеоског. Свеколико становништво било .је међу собом много ближе иего ли у феудалним земљама. Сближавала пх је не само баштина, већ и пронија, јер су у стању пронпјарском, које је наследно најм.пивано, били сви у држави осем владаоца, н они, који су држалн баштине, п силна властела. Сваки правии грађанин био .је, дакле, до извесне мере п господар и до извесне мере и поданик, што је друштво, народ изједначавало: силнимаје силу скраћавило, слабима је силу Д"давало, а све опет испуњавало свешћу о праву и људском достојанству. А то п јесте најсветлија страна демократског уређења српског. Онде, где .је ово уређење важило, није било, у пуном смислу речп, бесправних људи. Држање зем.ље и многобројнпх стада давало је важност у друштву. Прпродно је да су се људи у редовнпм прилпкама радо задржавали онде где је био нзвор љпхову живљењу п важностн, по селима, у нољу, у средпни својега рода, својнх поља н пасишта. Ништа није помагало да се развијају вароши н редовп варошкп као па Западу, где су цветали на феудалноме' земљишту, неговани п повлашћнванп владаоцпма, да бн у њима имали ослонац протнв илемства. Вароши, које су постојале у унутрашњостп Балкана, постале су у доба грчко-рнмско. Нове вароши пису осниване, старе ннсу нмале повластпца, па низемљпшта, што једоказ, дајењпхово становншптво било нз реда себарског. Варошанп су, дакле, друштвено билн нижег реда него ли земљорадници п пастирн. Вароши, плн места, били су обпчно на трговачкпм иутевпма, којима су долазнлн н пролазили разни туђп трговци. Дужпост је варошана бн.та, да гостољубиво прпмају трговце, зашто нм је бнла дата самоуправа, која је за њих бпла добар мамац п накнада, јер им је давала нрава, којих пначе не бн пмали. Свезе с туђпм трговцпма намамило је н варошане на трговппу. Онп с-у, нема сумње, најпре били посреднпцп, а касније су постали самосталнп трговцн, н трговање пм иостаде наследно. V њему нађоше накиа.ту за земљу, за стада п војну с.таву. Себарско порекло и сад се опажа на срискоме трговцу. | ељак је српски поносит као великаш, а трговац је скроман