Дело

КРИТИКА II ШШЛИОГРАфИЈА В47 с неправил.ног гледишга на конкордат. Кад би се томе још додало, да је писац, говорећи о конкордату, врло мало, или ни мало, ноклонио пажње озбиљним питањима: о нравном пореклу и нсторијској сволуцији конкордата, о његовом предмету и питању о њсговој односној нотребн, — опда излази да његово разлагање, поред неподеснс основс, оскудева и у пуноћи садржине, пли цслосноети. За претресом пачслних питања о конкордату г. Н. прелази на кригичкн иреглед црногорске конвенције с Ватиканом. По истакпутим тачкама конвенције преглед .је његов исцрпан, и ако се таквим пс може назвати с обзиром на главно шггање: какав нам треба конкордат? За одговор на иостављено питање није досга ако се објасни нсгативно: какав нам конкордат нс треба, јер питањс онет остаје без одговора. Г. Н. је успео да објасни да нам пе треба конкордат у смислу црногорске конвенције; напоменуо је и то, да у нашем конкордату треба правилније регулисати питање о мешовитим браковима. А да ли ће то бити свс што трсбаР... У наводу члана VIII ове конвснцнје учињена .је једва погрешка. коју сам најпре сматрао за штампарску погрешку, доклс на 46. странп нисам видео да је то погрешка превода. На име реч ппгп^его употребљена .је у смислу наше речи: знање, место — служба. Трећи део књиге г. Несторовићеве посвећен је разматрању слободе вероисповеди према дпнашњем стању Србије. Тај део ,јс озбиљмо израђси. Питање о мешовитим браковима, и овде је, као и при тумачењу чл. IX и X црногорске конвенције, размотрено с толико историјског позиавања и критичког резона, да заслужује не само нажњу. нсго и иризнање. Цела књига с.е завршује апелом на парод да чува сво.ју православну веру. У опште, књига је написана симпагично и складно. Техника п стилистика заслужују призиање. Али неједнакост у разрадн предмета. недокољна целина појединих дслова као п ненравилио схватањс појединих иитања чннс, да свој добар суд задржимо на одељцима о мешовитим бракови.ма, п оним, гдс се историјска грађа за наш конкордат износн н коментарише. С. М. Веселинови^.