Дело

N4 Д Е Л 0 ради нспаравања те испарљиве течностп и за то се расхлади рука. Или зашто смо н. пр. лакше изложенн назебу кад смо ознојенп. Пспаравањем зноја нлп пспаравањем расхлађеног влажног одела, кожа се сувише расхлади, утроши се прекомерна количина топлоте тела, а прекомерно расхлађпвање коже, повод је разним болестпма. Тако .је н с влажним дрветом. Пнатна колпчина топлоте мора се утрошити па нспаравање влаге нз дрвета, та се топлота дакле губи, н с тога влажним дрветом не може се произвести она топлота као сувим пли просушеним горивом. Од ирактичнога .је значаја да номенем, да губптком воде, дрво губи и но запремпни, а и то знамо из нскуства са недоволшо сувом грађом код столарских предмета. По хемпјском саставу дрво се састрјп пз целулозе п лпгнина, ненгго мало азотних матернја н мпнералннх соли (пепела). Мембрана бпљнпх ћелпја начпњена је од целулозе, око те мембране наслаган је лигнин. ()д количнне лпгппна зависи густина н тврдоћа дрвета. У колико има вшпе лигнина у толико је дрво гушће п тврђе. Мембране младог дрвета, готово су од саме целулозе и за то .је оно мекше; у старом дрвету нма обпчно: 4(5—4№ п целулозе п 52—57"'о лигнина. Целулоза по саставу не разлнкује се од скроба. Све што пма у скробу нма и у целулози. II у скробу н целулози пма: 44.44" угљенпка, 6.17% водоннка и 49.39° о кнсеонпка. 100.00 При свем том што су целулоза п скроб сасвим једнакога састава, ипак као што знамо, то су два са свпм разлнчна тела, н до данас није се успело, да се .једно у друго претворе. Решењем тога хемијског проблема, одлучило би се н пнтање о хлебу, јер би нам онда струготина од дрвета п други неисцрпан материјал целулозе, која је главни саставнп део сваке биљке, могла да послужи као неограничен матернјал за справљање хлеба. Лакше но из дрвета, чисту целулозу можемо добити из памука или лана. Памук или лан готово је чиста целулоза. Кад