Дело

110 Д Е Л 0 много нн у самој Србији. Зидање тога здања дивно је по сврјој архптектурн; при том је карактерна деоба јужнога лица луковима изнад прозора н утврђена овим улазннм натиисом; „Овај храм у име Ђорђа саграђен је у време Стефана III Уроша Милутнна Дечанског.“ Тај је живопис нз времена самога зидања овога храма < 1318. године); бар тако гласи натпис на унутрашњем западном зиду. У манастиру села Матенаца у жнвопису нацртани су и ктитори, срискп цареви. Из Скопља ексиеднција се поделила на две партпје: једна је отишла у Пећ п у Дечане, а друга у Приштину. Тако су чланови екскурсије разгледали споменпк више уметничке вредности: то је велпчанствена црква Грачаница, саграђена између 1-282 п 1825 године. Спољашњи изглед ове цркве приказује, може се рећн, необпчну уметничку лепоту; живопис у цркви прпказује силно богаство; он иокрнва сву цркву, све стубове, лукове п сводове. Пзлазп несумњиво, да бн особити, готово изванредне, археолошке спаге биле потребне, да бп се што подробннје п што тачније нспптале све тако обилатп живоииси српскпх црквп у Маћедонији н Старој Србијп и да бп се у довољној колпчинп узели фотографски снимцп с њих. Сем тога, неколпко снимака, којн имају знатан научни ннтерес, не могу се ннкако нн израднтп без претходног грађења нарочитих лествица, као на пример: снимцп са фреско слпка родословнога дрвета Немањића у Грачаницп п у Нагоричу, којп се налазе саевпм у узаном простору унутрашњег предњег дела црквеног. Гкскурзцја у Охрид (иреко Битоља) бпла Је најобилнија у археолошком погледу, без обзира на то што је експедпција рускога археолошкога института у Царпграду већ испитала охрпдске цркве, натписе, фреско слпке. Пстпна из доба нрвога бугарскога царства Охрид даје релатпвно малн број споменнка, алн богатство познпјега времена, које се може назватн српским, ствара ново Комо своје врсте од Охрида, тога чуднога, сада и запуштенога кута на крилу језера днвне лепоте. Охридска црква св. Софије с једне стране нриказује крајњу једноликост у свом архптектонском облику базилике, а с друге стране изгубила је облик због рушења, може бптн, давнашњег. Али се у њој досада очувало значајни амвон. којн је окренут у менбер 1317. г. сав украшен по меком белом камену инкрусташгјом од црне масе