Дело

1 26 Д Е Л 0 веле Америчани. Човек се забезекне нред овим велпчанственнм светлоенпм појавама! Од недогледних је последнца замисао Теслина, да се корнсти огромним количпнама електрине, чије је седпште у земљи. Он је успео да пронађе начин добивања електрпне из овог непсцрпног резервоара, да састави апарате, којима ће усколебатп, заталасати земљину електрину и затнм извлачитп големе светлаце из спроводнпка, који из земље пггрче. Будући ваздух спроводи лако електрнчне ударе огромне снаге, то ће моћи да се спроводе нз земље грдне колпчине електричне енергије. Нарочито је велпка спроводљивост ваздуха за електрину у горњим, ређим слојевима. Развпјајући своје мисли у овом правцу, нцје чудно што је Тесла пустио узде п својој машти, те нзрекао наду, е ће моћи, с помоћу телеграфије без жпца, да шаље вести на планету Марс — ако је основана Фламарионова претпоставка о живим п пнтелпгентним бићима на тој планети! Практпчнп дух Теслин умео је да употребп струје високог напона н за хемпске радње. Овај правац рада изазваће преврат у пндустрпји. Тесла је показао н. пр. како се може знатно појевтнњатп производња озона пз кисеоника. Као што .је познато, озон је згуснутп кисеоннк, који се гради, кад се кроз кисеоничкп гас пропустп електрично испражњивање. Докле се кисеоничкп молекил састоје пз но два атома, дотле их озонов молекнл пма по трн. Трећи је атом доста лабаво везан за она друга два, те се стога ласнб одваја. Отуда .је азон хемијскп активнијп од кпсеонпка п може ласно да оксндише друга градпва. На том се оснива п.егова употреба за бел.ење н. пр. платна. Пошто озон убија заразне бактерије, то се п пијаћа вода често пута чнсти озоном („озоннсање"). Сем тога озон налази примене при пречншћавању шпприта, при готовљењу снрћета из алкохола, даље у лекарству птд. Све ове принове озонове постаће разноврсније и јевтиније, кад се за производњу озона место досадашњег тихог нспражњивања употребе Теслпне струје. Још је значајнија употреба струја високог напона за производњу азотнпх једнњења из ваздушног азота. Теслајеуспео да својим етрујама претворп азот из ваздуха, којега је тамо 4/5, у присуству влаге н других градива, у азотну киселину н у нптрате (соли њене). Овај је проналазак од огромног значаја, пошто је азот битни састојак биљних беланчевина, а зелене биљке су кадре да прераде азот само у облику нптрата. Пошто