Дело

КРПТИКА II БИБЛПОГРАфПЈА 141 да сс ннсу у мањнм внсинама употребиле и шраФе. Г. Цвијић је дакле умео срећно да комбинује те две методе, те му је карта врло ре.веФна, док јс г. Ковачевић, хтевши ваљда да буде самосталан, учпнио врло погрешна одступања). Исто тако и даља висинска скала је врло рђава: од 500 м. одмах се нагло прелази на 800 м., а иреко 800 су употребљене шраФе. Требало је после изохипсе од 500 м. унети ону од 700, карактеритичну за висине Србијине, затпм од 900 са шраФама и најпосле нзохипсу од 1500 м. такође са шраФама. Тада би карта била пластпчна, овако иије. — При разгледању ових орографских елемената, види се да г. Ковачевнћ не зна значај кота за орографију. Он нпр. нема ниједне коте на Копаоннку, а има пх на Самањацу, Буковнку н т. д.: на неким планинама нема знака но само број, као на Авали, Космају, Букуљи, Венчацу и т. д., а негде пх је сасвнм погрсшно стављао, као на Церу, .Гесковику, Миџору и т. д. — Пма н погрешака у положају појединпх нланнна, Велики Крш се простире много јужније но што је на карти. Ртањ је заиадније и нема звездасту структуру. Бабин Нос је севсрнији, где му и кота стоји. Овчар п Каблар треба да су много ближе Морави но што је на картн, јер сс овако нс види Овчарско-Кабларска Клисура. Муртеница, Торник п Чигота су више на северу. Највнши вис Миџор ногрсшно је обележен: требало је име ставити код коте, која се мора мало номаћи; овако је он за добрих 5 км. јужније од свога правог места. Бабин Зуб је севернији, а Чемерник северозаиаднији. Големе Равниште се не простире на С до Острозуба (а не Оштрозуба), већ мало више села Црне Траве. Велнку је грешку учинио г. Ковачевић кад је заиисао и Крушевицу (на С од Власотинца) као планину, Крушевица је село, нод тим именом не постоји нитп каква планина ннтп какав вис.1 II хидрограФИЈа сс пе одлпкује тачношћу. Ретко која река има п ток тачан, а камо ли детаље, внјугања, која се према размеру карте дају извести. Почетак Белс Реке, леве притоке Тимокове, погрешан је: она извпре северно од Црнога Врха, под Столом и Великим Кршом. Извор и правац Крнвовирског Гимока такође су ногрешни. Расина иостаје од два крака: један извире на Жељину, а други на Буковику, и на 1 км. од села Рогавчине састају се п образују Расину. Код г. Ковачевића Расина долази са 1 оча, на чијем 1 Сличних грешака још има. У ваљевском округу загшсан је манасшр Петнида, којп не постоји: то је село Петница. Исто тако н село (уводол \ тимочком округу не постојп, него само манастир!