Дело

ДОГАЂАЈИ У ЗАГРЕБУ 448 до самопрегорења. Аграрна хрвацка демократија сутра би се одлично погодила са многобројном аграрном демократпјом Србије, кад бн католпчко духовнпштво, јеврејски мађаризам и остаци феудалног духа престали у овој несрећној земљи, у којо.ј су они осакатилп ум, развратили срце и ослабнли јасну представу о стварима. Ова трн елемента, на несрећу, данас представљају хрвацки народ пред светом а међутим добри сељак, о коме се вођи његови нп мало не брину, — да би избегао притнсак фнска, принуђен је да оснива себи за морем нову отаџбнну. Масе ових сељака беху узбуњене у жалосне загребачке дане септембра својпм вођама, који нх убеђаваху „да ће цару бпти пријатно, и да је он сам издао чак и заповест да се уништп српско насеље у хрватским провинјама“. Девет десетина овога народа, према томе, није одговорно за противсловенску политику својих вођа. И зар је баш потребно било настојаватн и на томе? Кључ српско-хрватском судару, може бити, треба тражити у оној бездни, што раздваја хрватску „интелигенцију“ од народа, у бездни, која у Срба не постоји. Интелигенцпја служи.за потврду познатоме изразу Мајкова да су „Хрвати пзмишљенп од Аустрије.“ У том смислу ваља разумети ову пзреку умног посматрача. Јер заиста, Хрватство се увећава сразмерно проширењу граница Аустро-Угарске монархије. Посредством окупације Босне п Херцеговине, Хрватство је засновано у Боснп, сутра ће се засновати у Новом Пазару, Албанији, Солуну, па чак и у Србијп, а то је упамтите, само примена такозваног историјскога права угарске круне, којему смо очите спмволе видели у Пешти, у време 1000 годпшње изложбе — у процееијп застава: Србије, Бугарске, Босне, Албаније. То ,је донекле пспуњена машта Луја Анжујскога, под словенском етикетом. Хрвати хоће да даду словенскн изглед угарској политици на Балкану п формули Калајсвој: Аус-тро-Угарска је постала балканском државом. Један карактерни и красноречивп пример послужиће за доказ ас1 ћоттет тога, што сам исказао. Много пре покушаја, који ја радо називам римским, да се Црна Гора уброји у хрватске провинције, бпло је покушаја, да се Хрватство раширн у Црној Горп а особито на обалама Бара п Дулцина. Овај први покушај односп се оном времену, кад је берлпнскп конгрес, протпвно свакој правдп н уважењу нацио-