Дело

458 Д Е Л 0 са стакленпм, капиларннм цевима, којн су вршенн, да би се поставио закон о тој новој електричној струји, коју Оитке назпва днјафрагматском струјом. 3' опште се дошло до закључка, да електромоториа снага не зависи од дужине и дебљине цеви, већ само од њеног матерцјалног састава и да је она управо сразмерна са притиском, а обрнуто са коефицијентом трења и спроводношћу. Не1тћоН2 .је о овој појавп поставпо математичку теорију, којом је доводп у везу са обрнутом појавом „елеткрнчне ендосмозе“, коју је Кеизв открио у Москви 1807. Како до сада нпсу биле довољно познате сталне величине дпафрагматске струје за црну земљу, обичан песак п снег, као нп њихова зависност од темиературе —извршпо је г. Бахметјев неколике огледе, који су га довелп до следећих резултата. При пропггрцавању обичне воде кроз обичан песак на температури од 12° С н прптпску живнног стуба од 760 шт, развијасе електромоторна снага од 0,301 Волта; код црне земље = 0,207, а код снега = око 0,200 Волта, с-ве под истнм ириликама. Тим огледима још је ноказао, да се развијала у толпко већа електромоторна снага, у колико је дубље продпрала вода кроз поменуте материје. Огледп пак извршени са Пастеровим филтром од печене иловаче н обичном водом, показали су п то: да електромоторна снага са повећањем температуре постаје знатно јача. То повећање износп око 5° о прп прнраштају температуре од 1° С. То показује да ове електрпчне струје, које се развијају проштрцавањем кроз пзвесне материје — могу иод извесннм околностима порасти до врло великог напона. У јесен за време кишних дана и у пролеће у доба отаиања снега, продире вода у већој количини кроз земљиште и отуда бивају јаче те електричне диафрагматске струје у то доба. Тада су оне јаче, него ли на пр. у зиму или у лето. Пошто ге струје у једном случају пду истим правцем са главном Земљином струјом, у другом пак случају могу бити супротнога правца (о чему ћемо доцнцје рећи коју реч), то и пертурбације Земљине струје морају се јаче нстицати у пролеће п у јееен. РаПшеп је опазио да после кише одпста слаби Земљина струја. Псто то потврдио је и г. Бахметјев. Батоп! уверава, да су промене у јачинп струје за време кише много знатнпје но иначе. ЕШз, на основу посматрања у грпничкој опсерваторији, изводи закључак, да варнјације Земљине струје чешће бпвају у пролеће н у јесен, него ли у лето и у зиму. II ЛУПс!