Дело

478 Д Е Л 0 иубликс обично сконцентрисана искључиво на чисто нолитичким питањима. То је знак да наше јавно мишљење почиње много реалистичније схватати политику, у којој су економски моменти, ако не од иресудног, а оно у сваком случају од врло великог значаја. Међу онима који су се учинили најзаслужнијима за ноиуларисање економскпх питања, без сваке сумње заузима једно од најугледнијих места г. Божидар Никашиновић. Његово заузимање око стварања трговачких веза са Русијом и око економског еманциповања наше земље од Аустро-Угарске, и публицистичка камнања, коју тога ради у јавности води, учинили су врло много, да се наша публика заинтересује за та иитања, и боље обавести о правим економским интересима наше земље. Књижица којој смо наслов горе исписали има такође нроиагаидистички карактер. У н>ој су скупљена и разрађена иредавања која је писац већ раније држао о истом иредмету. Писцу је циљ да разбије заблуду, која се код нас јако укоренила, да је Србија економскн дефинитивно и безизлазно везана за аустро-угарску монархију својим географским положајем п ириродом својих продуката, те да јој је нрема томе остављена на милост и немилоет. Да покаже погрешност тога мишљења писац се потрудио да докаже за сваки од важнијих наших извозних артикала по на особ ове три поставке: 1°. Да аустро-угарска монархија потребује за одржање своје индустрије или за исхрану свога становништва оне наше извозне артикле, којих је она стварни увозник и потрошач, и да их с истом рентабилношћу не може с друге стране набављати, ге да је нрема томе нужно на Србију упућена: 2°. Да за те евоје артикле Србија пма и друге пијаце сем Аустро-Угарске, и да и данас огроман део њеног извоза преко АустроУгарске иде на другу страну, у земље које су прави нотрошачи, теје Аустро-Угарска само носредник између наших произвођача и страних нотрошача; и 3° Да је рентабилније за наше пропзводе да иа своје ираве иијаце иду другим путевима, а не преко Аустро-Угарске, и да избегну то скупо и непотребно посредништво. Писац је сваку од тих поставака у својој књизи врло јасно и нопуларно нзвео и доказао за сваки артикал по на особ. Што се тиче треће тачке г. Никашиновић се нарочито задржао на доказивању могућности пута преко Солуна за све натпе извозне артикле, на чак н за живу стоку. Тај му је део расправе у осталом и најоригиналнији