Дело

44 Д Е Л 0 Чешкн хуситски покрет ирвобнтно је хтео само поправку у црквп и животу, алн у скоро доби и друштвени и иародни значај п карактер. Пз редова највише пнтелигенције у народу покрет .је ишао у народ, који је сваку реч Хусова учења жедно пио, као што испуцана земља после дуге суше, жудно унија кпшне капл.е. Реформатори дадоше нареду библију у руке као правилник ришћанског живота п црквеног и грађанског. Народ је гутао библију и проучавао је, п у њој нашао свој идеал за ред у цркви и друштву. Хуситски је иокрет бно силан тресак елементарне реакције протнву феудалпзма п у опште противу западњачког поретка. Тим се Хуситство нашло на заЈедничкој друштвеној основи са богумилством. Како је богумплство деловало на Хусптство, или нарочито на Таборство,1 п где је започет тај утпцај, тешко .је одреднти. Нцје немогуће да се унлив богумилства у Чешкој појавио још пре хуситског нокрета. Карло 1 \., који је тражио свезе с-а српскнм царем п са византиским, можда је онај, којп .је Чехе упознао и са словенском црквом п са богумилским вероучењем. Богумплп се запста нису једапнут нрикрпвалп нод пменом браћа Валденска п Пикарти, којп су овда онда и у гомилама долазили до Прага и у Чешку, ге ту тражили приврженике за своје учење. Ћесар Жигмунд поведе са собом 1414. заробљенога краља босанског Твргка Твртковића у Костниц, да впди суђење Јану Хусу и уједно сву раскош, разврат п бездушништво оне силе, која је проклињала племените и невпне тежп.е чешкога реформатора. Твртко се не вратн из Костннца без силнога утиска, и кад га иосле неког доба народ поново иозва на престо, Твртко је радио као одсудни присталица Запада, али тим постиже сасвим противно: у народу се осили противна странка, туркофилска, и краљ .је био приморан да побегне из државе. Поука у Будиму и у Костницу није на Босанце деловала. Пре изгледа да је семе богумилско, покрај свих незнатних свеза, пало у многу душу чешку, и у њој иочело ницати. Таборско вероучење као да је изншло из душе богумилства. Богумилство развијало се на Балкану впше векова, а у Босни је за последња три века било владајућа вера, те је, дакле, имало доста времена да се правилно развије. Другојаче је бнло са таборскпм вероучењем. Таборити су имали једва два1 Табор у Чешкој, огњиште хуситскога чешког покрета. *