Дело

8-2 Д Е Л 0 као н. пр. о особинама шећера, солн, шалнтре, креча, о особинама хемијских једињења, која ма каквог иорекла била и ма на који начин да су пронзведена, увек кад су чиста, нмају сталне особине. 0 дрвету као организованом телу може дакле бити говора само у томе, каквим се особинама у главном одликује, не губећи из вида, да те особине нрема приликама п код једне псте врсте дрвета, могу бити доста променљиве. Но бојн дрво је пли отвореннје или затвореније бо.је. II од старости зависи боја дрвета. Млађа су дрва отвореннје а старија затвореније боје. Дрва из тропскпх предела обично су затворенпје боје. С бојом дрвета с-тоји редовно у вези и н.егова тврдоћа; дрва затворенцје боје имају по правилу н већу тврдоћу а мекана су дрва отворене боје. По тврдоћи обпчно разликујемо тврда, полутврда п мекана дрва. У тврда дрва долазп н. пр. растово, брестово, буково, шпмшпрово, дрво од крушке, шљнве, кестема. Нолутврда су: јасен, јавор, брез, бор. Мекана су: јела, топола, врба, липа. Као год што боја с тврдоћом, тако и тврдоћа дрвета стојп обично у пстом односу према његовој густннп или специфичној тежинп. Обично се узима да .је дрво лакше од воде, јер по водп плива, алн у ствари маса н најмекшег дрвета т.ј. кад се ослободи воде и ваздуха, теже .је од воде п према води нма од прилике 1.6 сиецифичну тежину. Свеже дрво обично је епецпфично лакше од воде. Према старости једно исто дрво има разну снецнфпчну тежпну, н.пр. буково, које је у нас као гориво најпопуларније има: 0.770 спец. теж. од 40 година 0.6 / < ,, „ ,, 14 ,, 0.412 „ „ „ 10 0.368 „ „ „ 57-2 године. Млађе дрво има дакле мању а старије већу специфичну тежину. Старије здраво дрво боље .је дакле за гориво но млађе. Пнтереснп су и односи у тежнни између зеленог п на ваздуху осушеног дрвета. Тако н. пр. једаи кубнп метар следећих дрва тежак је: не сушено: па вазд. проеушено: 1010 К. 740 к. 88о „ 750 „ РаСт Јасен