Дело

10 Д Е л о нилаца проблем је у опште немогућ према данашњим познатнм облицима функција, односно математичких операцпја. IV Пз показаног јасно је да сви деловп математпке нису нпнгга друго до примена основног става рецппроцитета. Нећу се заустављати впше на његовој применп у математици, јер ми то овде не допушта место. Прелазим на прнмену његову у другим наукама. Казали смо у почетку да се екзактне науке своде на математику. Датп пзразу математнчком примену у физици, механици, хемији н т. д. значи оним односима, бројевпма, колпчинама до којих се дошло упоређивањем, мерењем и др. придати за сваки специјалан случај нарочиту вредност. Тумачење се свпх физичких појава обично своди на тражење механпчкпх узрока, на тумачење законима и ставовима механнке. Где је ово постнгнуто ту је за данас и наша радозналост задовољена. Пређимо с тога на механику, да видимо каква је примена нашега става у њој. Механпка се у опште дефпннше као наука кретања. Најопштије механичке једначнне имају два само елемента, незавнсно променљива и од себе незавпсна, нова, са којима математпка ни.је рачунала. Тн су елементи маса (материја) и време. До елемента се масе и времена долази онажањем. Прелазим преко њихове метафизичке нрироде. Спомпњем да између тих елемената не може бптп рецнпрочности, јер су један од другог посве независни, аиз прпмене става реципрочности у математици јасно је да где нема функционалне зависности међу елементима не може битп ни пптања о иримени става пнверзпје. Сложенп су елементи механички: брзина, убрзање, пут, спла п др. Маса, време н елементи, којпма се одређује положај тачака, односно елементи просторни, склаиају једначине механпке п оне носе на себи тпп функција математичких. Могућност уједначивања (скланања једначнна) између механпчкнх елемената излази из прпнцпиа о акцији п реакцији п о леннвостп. Оба су ова принципа продукат пскуства. Могућност мерења (релатпвно упоређења) како метафизичких елемената, масе н времена, тако и математичких колнчина које улазе у састав сложеинх елемената механнке, уз прппомоћ примене два горња