Дело

96 Д Е Л 0 као да ти нисам могао одрећи тражњу.... Хвала ти искрено. Кажи им да ме је Гонтовски молио да му опростим. — Пмаш ли кога да седп код тебе? — Мој слуга и његова жена. Доћи he лекар н повести собом својега фелчера.... Ово ми досађује, али се не осећам ружно. — Онда до виђења. — У здрављу. Хвала тн. Ти си.... — Лако спавао! II Полањецкн изађе. Путем је мислио о Машку н мислио веома гневан. „Тај није романтичар, нн дај Боже, али он ти у неку руку на то излази.... Госпођица Плавнцкова! Њу волео... другим би се путем упутио.... она би га могла усрећитп.... ето то је већ порез плаћен романтизму, уз то још лажним новцем, јер одмах после месец дана проси ону тамо лутку — због новаца. Можда сам глуп, али то не разумем и не верујем у искреност обмане, која се тако брзо иреболи.... Кад бих ја неку волео и дознао да сам обманут, не бнх се одмах после месец дана женио с другом. Нека би ме Бог убио, ако бих то учинио! Ипак је у праву кад вели да је друго Марнна а друго Краславска Ту не треба ни мислити, сасвим, сасвим су разлике!... II та му мисао би ипак веома прнјатиа. Кад се вратио дома затече писмо од Букацкога из Пталије н Маринину карту пуну узнемпрености н питања поводом вестп о двобоју. Она је молила да јој се сутра рано прати хабер: шта је било, како се свршило, а нарочнто да лн је све с тнм свршено и да нема каквих других опасности. Под упливом мисли „да је то друкчнја девојка, него Красловска“, Полањецки искреније отписа, него што је хтео, н дајући одговор слузи својем, рече му да се сутра до девет часова однесе. После тога узе да прочита писмо Букацкога, при чему је још од самога почетка стао мицатн раменима. Букацки је писао ово: „Нека ти Сакја Муни ниспошље благословену Нирвану. Сем тога нареди Кинланеру да ми оне три тисуће рубаља не шаље у Флоренцију, него нек задржи код себе до моје даље наредбе. Ово се дана решавам да размишљам о том како да се одлучим на вегетеријанство. Ако ми та мисао не буде досадна, ако се намера приведе у дело, а оно не буде превазилазило моје силе, то ћу престати да будем звере месојед, и живот he