Дело

102 Д Е Л 0 стнрање постигнутих успеха у области пспитивања природнпх наука и практичнога искуства, дотле је — с друге стране, тому задатку много допринело и правилно схватање у заштнти сталешких интереса, које је нашло јака ослонца у прегаошком настојању Пољопривредних Друштава и Земљорадннчких Задруга. Агрикултурна хемија, биљна и жнвотпњска физиологија a уз ове и машинска техника, изврпшле су необична и неочекнвана наиредна дела у току друге половнне минула века, која су учинила, у укупну пољопривредном газдинству, ирави револуционарни прекрет. Са установом агрикултурно-хемијскнх општих станица, путујућим учитељима и заснпвањем Земљораднпчкпх Задруга, живо настојање у битној измени пољскпх послова и култура у опште, правилно цењење велика значаја непрекидно напредујуће мелиорације и т. д., — ие могу се ннкако друкше разумети него као логичне последпце или ресултати колективисања или уједињена тежења ошпту добру попут трајна напретка рацноналне пољске иривреде. Понут заједнице, која је доцнпје постигнута ујакој спошт измеђ Пољопривредннх Школа, друштава и општнх станица, била је осигурана на здравој основн узајмица и потпомагање измеђ пољопривредних научних центара и практнчна живота и то је много допринело јачу угибању тадашњег укоченог бирократизма. У најснажније покретаче трајнога пољоиривредног напредовања ранијега доба, неоспорно се свукуд увршћују добро уређена и управљана Пољопривредна Друштва, јер нарочпто у овима могу пољопривредници, са безобзирном искреношћу н потпуно слободно, расправљати текућа пнтања о свима напрецима и практичким искуствима. У заједници индустријалаца, трговаца и занатлија, таква би тенденција била противна, косила би се са интересима ноједпнаца, јер су ови, но природи својега занимања и прпвреде, внше упућени: да, више или мање, ћутке размишљају о погодним успесима њихова посамита напора и пословања, истражујући путеве и начнне да свој промет II конјуктуру смотрено заштите од других. Јер у њих под речју „трговинска тајна“ нспољено је необично велико значење, од чега пољопривредник нема узрока да се плашп, угод друге врсте потрошње својих производа. Културни значај овога питања најбоље се огледа у народно економном билансу, који, непосредно или посредно, потиче из