Дело

104 Д Е Л 0 позиву искључиво предавали једностраном академском (sic!) расправљању грађанскпх права и слобода и у томе заносу увек заборављалн или недоспелп да се осврну и на то важно питање омиљене им тезе: са каквом се поузданости долази до правилно схваћеиих права и слобода грађанских II чиме се оне укорењују, уз релативно богаство и иривреду држављанаједне земље? Нружајући овај спнс широј публицн која се интересује, не само пол.опривредним напретком своје Отаџбине него и јавном наставом у опште, ми се надамо: да he она у њему наћи веома интереспе и поучне мотнве за правилно схватаи.е значаја полтпривредне наставе, који јој је данас неоспорно прнзнат н на форуму aim a mater свију културннх народа и држава; до каква је ступња доепела та најновија грана јавне наставе у своме систематском п методском развијању; каква се научна п материјална среетва залажу у корист њена напредовања и распростирања н, напоследак, каквога удела имају на томе културном пољу напосе држава, друштва, удружења и т. д. I 0БЕЈ1ЕДЈЕ ЦОДјОПРИВРЕДНЕ ДАСТАВЕ У историји нољопривредне наставе истичу се одвојено два изразита обележја: емпиријско и научно. У почетним ступњпма њене по.јаве н развпјања на универзитети.ма и другим школама, находимо је спојену са камералним наукама, од којнх се ночела поступно нздвајати у оделиту наставну дисциплину, која је бнла основана на чистој емпирији; све дотле решаванн су пољопривредни проблеми са фискалне основе и аподиктички, па је с тога и ранији метод пољопривредне наставе био више догматичан. Али кад су хемија и физиологија, након друге половине минула века, ушле у расправљање основних питања пољске привреде у опште, која се непосредно односе и имају неоспорну везу са рационалном производњом културнога биља л животнња, — потекар је она на свима школама добила изразито обележје у настави, као научна дисциплина. До тога ступња развијања могла је доћи пољска привреда у школској настави само попут строго научних метода,