Дело

106 Д Е Л 0 скренуо пажњу својих савременика епохалнпм списом ,,De ге rustica“, у чијем предговору изречно напомиње: „какоје, вели, прешна потреба, да се у пољској привреди јаче распростре стварно познавање и како се за све друго стручно школовање находе потребнн наставницн а само за земљорадњу нема наставника и ученпка! Овај значајан приговор, веки Gasser, управљен тадашњој јавној наставп камералног обележја, остао је након Columella потпуно оправдан кроз дуги период времена, пуних 150 година, и, после таква прекорнога немара, јаком се истиче родољубиви владалац немачки Краљ Фридрих Виљем I, који беше предузео све властите мере, да се пољопривредна радиност, која је за човечанство толико значајна, успостави на научну основу и да се за њу створе потребни школски центри. Након такве владалачке одлучности он је убрзо затим, 24 јула 1727 г., поставио Gasser-a за професора економије на Ушгварзитету у Хали, a 10 октобра те исте године био је иостављен и професор Dithmar за ту катедру на Уннверзитету у Франкфурту на Одрн. Тај почетни постицај, вели Hermann Settegast1, био је снажна полуга доцнијем установљавању сличних катедара на већпм Универзитетима и другим вишим школама у Немачкој: 1730 у Ринтелн-у, 1742 у Лајпциг-у, 1745 на Karoliimm-y у Брауншвајгу, 1752 на Theresianum-y у Бечу, 1763 иа Универзитету у Ерфурт-у, 1766 у Прагу, 1770 у Гетингену, Ерлангену и Килу, 1771 у Линцу. Након тога, 9 априла 1774, неки Casimir Medicus предложио је био тадашњем председнику „Економског Друштва*4 у Лаутерн-у, подизање „Економске Школе“, на што је ускора затим, ll априла, н Влада дала свој пристанак. У 1777 год. Карло Теодор потврдио је уредбу тога завода и својим декретом од 23 јуна 1779, даојој назнв „Камералне Велике Школе“. Али већ 9 августа 1784 била је спојена са Хајделбершкнм Универзитетом, камо су њене катедретрихватили професорн филосовског факултета. HpoTiiBHO овому наставном^правцу установио је Ландграф Лудвик, 23 аирила 1777 г., на|Уннверситету у Гисен-у засебни „Економски факултет“, у нарочиту смеру „да са академском наставом државних наука што тешње споји вијше 11|рактнчких 1 Hermann Settegast, Erlebtes шпГ Erstrebtes. Berlin 1892.