Дело

152 Д Е Л 0 Раније смо говорили о Хајнеу као песнику, сад можемо рећи, да Хајне као песникстоји упоредо са Гетеом и Шилером, и цени се као најбољи лирскп песник. Стих му је у песмама лак и течан, а фигуре ванредно лепе. „Књига песама“ ненадмашна је, како лепотом садржаја, тако и ванредном техником стиха. A за „Atta Troll“ — Карпелес вели —дајеапотеоза праве љубави, сатира на философски радикализам; то је политичко тенденцијозно иевање, то је права немачка критика. „Зимња бајка“, то је алем камен драгн немачке сатиричке литературе, то је песма у којој највише вица има. Једино што се — у неколпко — може замерити Хајнеу, што његове песме махом утичу на чула. „Алманзор“ и „Ратклиф“ тенденцијозни су му комади, први у религијозном погледу протнву Хришћанства, а други у социјално-политичком. Већу „зимшој бајци“ налазесеискре данашњег програма соцнјалне демокрације. „Хоћемо овде на земљи Да нодигнемо царство небесноД пева он. С тога га социјал-демократе и сматрају за свога песника, ивођа социјалне демократије у Немачкој, Бебел, завршио је један свој говор у парламенту (3 фебруара 1893), уз бурно одобравање својих једномишљеника, цитирајући стихове Хајнове у којима пева како: има довољно хлеба за сву децу људску. Па и руже и мирте, лепоте и ваздуха, и слатка сочива и то све чим махуна прсне. Небо треба оставити анђелима и врапцима. To је наш програм — казао је Бебел. И збиља код Хајнеа има доста мисли социјал-демократских. Тако нпр. у „Ратклифу“ налазе и ови ретцп: Д1овека спопадне срџба, Кад видп како сптне душе, Дерлад, у изобиљу вирују, У свили и кадиви бљеште, острице гутају. У шамиању се купају, у кревету Доктора Грахама разонођују се, У златним колима улицама јуре, II гордо гледају на гладне беднике, Којп са последњом кошуљом испод мишке Полако и јецајућп иду у заложницу." V „Ј1азарусу“, чији се почетактако допада Толстоју, има и оваква једна песма (Плустр. издање Bd. IV стр. 133). „Имаш ли много, то ћеш брзо Још впше иматп.