Дело

154 Д Е Л 0 боље су му се одазвали Мајербер и Ласал. Први је радио код Хајнеова рођака (Соломонова сина Карла), да продужи издавати пензију, па је морао да пзађе и на јавност са сведоџбом: да је стрнц обећао Хајнеу доживотну пензију. А Ласал је у штампи осуо праву наљбу на хамбуршког милијонара. Ласал је ангажовао многе знамените личности, као: А. Хумболта,34 Кнеза Пиклера, Дифенбаха, Менделзона, Шикинга и друге, те су свн заједнички радили и напослетку успели. Ночетком Јануара 1848 г. била је последња посетакојује Хајие могао учиннти, и то код г-ђе Жобер.35 Тада је добио такве болове, да су га уминули тек кад је узео морфијум. По уверавању ове госпође, Хајне је само за морфијум нздавао 500 динара. Бедшг Хајне јадао се што је узнемпрно своју пријатељицу, али он је — вели — дошао да узме од ње обећање, дагау усамљености, на коју је осуђен, неће заборавити, и заиста одатле је одмах одведен у завод за лечење. За све време те тешке болести Хајне није престајао да ради, тада је написао за краљевско позориште у Лондону балет „Доктор Фауст“, који и ако се није никад иредстављао, ипак је за њ директор исплатио Хајнеу 6.000 динара. А балет је израдио за два јутра. Револуција, коју је Хајие одавно предсказивао, букнулаје у Фебруару 1848 г. н одмах после тога проглашена је република. А Хајне, .јадниХајне, одушевљени песник слободе, лежао је болан и преболан. Тада он пише са болесничке постеље Алфреду Мајснеру: „Шта свет сада ради и чему се нада, мом је срцу то сасвнм страно, ја се клањам пред судбином, јер сам сувише 34 Пнтересантан је начпн, којим је Хајне препоручпо Ф. Ласала Хумболту. На једној карти наилсао је само ово неколпко речн: „Великоме Александру шаље последње поздраве умпрућп X. Хајне“. Узгред буди речено, Ласалов зет (Фридланд из Прага) навратио је Хајнеа на бсрзанске спекулације, те је свих 8.000 марака, наслеђенпх од стрица. изгубио на берзи. 35 Годпну дана ранпје (1847) у једном писму пстој г-ђи Жобер, Хајне иише: „Кад улпцом пдем, окрећу се лепе жене. Моје затворене очи, — десно око само је за половину отворено. — мо.ји упали образп. моја фантастична брада, мој колебљиви ход: све то даје ми изглед умирућег. Ја вас уверавам. у овом гренутку имам ванредан успех као кандпдат смрти“. Те псте године јадикује он: „моја је глава тако слаба, као да је писац Ауербахових сеоских новела, мој желудац је тако јадно сентпметалан, п регплијозно моралан, баш као једна таква новела“. — „Мојп су нерви тако растројени, да сам убеђен да ће онп на изложби добитп награду за болове и невољу“.