Дело

156 Д Е Л 0 „Ко Вас је то опет узнемиравао ?“ упита Хартман болећиво. „Једна дама, која Вас досад ннје посетила“, реплицпраше Хајне. „А то је била“? „Муза, драги Хартмане‘4 Кад је Хајнеа Лаубе посетио 1847 г. нашао је од њега само кожу и костп, један жив леш, и кад га је упитао: „шта мисли“? Хајне му је после кратког предомпшљања одговорио: „шта бива од дрвета тамо на огњишту — прождпре га пламен. Грејмо се на њему, док ветар пепео ие разнесеХ Лаубе је се лично познао са Хајном 1839, ма да су стајали у вези још од 1833, кад је предузео уређивање: „Zeitung fiir die elegante Welt“, y коме je ca одушевљењем славио Xajнеове радове. Пријатељство Лаубеово остало је неокрњено све до смрти Лаубеове, који је Хајнеа надживио. „Ти си једини пише му Хајне (7 Јануара 1839) — са којим ја хармонирам“, и казујући му како се находи добро, вели: „сваки дан зидам нове куле по ваздуху“. Једном приликом причао је Лаубе Карпелесу о посети коју је са Хајнеом, док је овај био здрав, правио Жорж Сандовој. Лаубе је најпре иитао Хајнеа: „ко је сад њен каваљер“? „Шопен — одговори Хајне — виртоуз на клавиру, љубазан човек, витак, „vergeistigt wie ein deutscher Poet aus der Frosteneinsamkeit“. „Впртоузи као да joj ce нарочито допадају — примети Лаубе — зар Лпст није био дуго њен љубимац“? Ha to he Хајне рећи: „Она тражи Бога, а њега he најпре у музици наћи“. Кад су отишли к њој у 2 сата по подне, она је још спавала, али им јави да he брзо бити готова, и да је причекају. Лаубе даље причаше Кариелесу, да најлепше место у сали, заузнмаше слика њеног сина, дечка од 12—14 година. Жорж Санд je, по уверавању Лаубеовом, била права жена, како у животу тако и у делима. Кад је ушла у салу, била је у сивом јутарњем огртачу, особитог кроја, глава непокривена, црна пуна коса, грчки раздељења, сплетена, и спушташе се у витицеШопен је на камину справљао чоколаду, и док је пио, она га је љупко прекоревала, гладећи му руком косу. Хајне је међутим био пун хумора, Жорж Санд му је одговарала благо и јасно, затим нас понуди цигаретама, али у целом друштву — сем два нова госта — не пушаше нико, пани Хајне... У разговору који се тада водио, Хајне је имао прву реч, препирао се са тада