Дело

НРЕГЛЕД ПОЉОПРПВРЕДНЕ HACTABE 183 Стога је, по мишљењу Kiihn-ову, и спајање пољопривредне наставе са вишим техничким заводима или установљење самосталних стручних школа у већим градовима — од мање практичне вредности. Па, вели, и кад би бпло могуће, као што је, у пример, овоме случај са В и ш о м п о љ о п р и в р е д н о м ш к олом у Берлину, камо њени слушаоци могу походити н универзитетска предавања, оне су ипак свукуд одвећ спутане својим уоквиреним самосталним уређењем школским и не могу ее олако ослободити од обележена им наставпог програма. Кадје пољопривредник у самоме универзитету, кад он дакле добије онолпко исто наставе као и слушаоци других наука у свима заједничким основннм предметима, — моћи he да постигне потпун успех од универзитетског школовања п, само на такав начин, може постићи стручно и свестрано умно образовање. У колико би тако унпверзитетско школовање било за пољску привреду у општијем обиму распрострањено, у толико би се осетио и значајнпји уплив на подизању и усавршавању свеколикога по.вопривредног сталежа. Факултетско школовање пољопривредника, које беше уведено у почетку на халшком универзптету, беше необично утицало својим устројством и на то, што се у њему неминовно појавила много већа потреба у доцентима за пољску привреду, те је посредно изазвала обилато постицање у стручној спреми н угод томе повела тај највиши завод плодним научним радовима п прегаоштву у корист модерне пољске привреде. Ако слушаоци пољске привреде заједнички походе предавања из појединих предмета природних наука са другим слушаоцима универзитетима, онда они не могу замишљатп да им уз та предавања предстоје и нека друга, која би бнла у блкжо.ј вези са њпховом струком, и они би, по томе, увек унапред знали, да пм је угод са тим предавањима у.једно обележен и њихов задатак, да основно изучавају физику, хемнју, ботанику, зоологију, физиологију, минералогију и т. д., како би на том путу добили становиту основицу у својој стручној спреми. Потекар, био би задатак доцента пољопрпвредних предмета, да од своје стране прихвати такве односе и да на њиховој основи разрађује и развија пољопривредну науку. Но да би се такав циљ могао посгићи у обилатију обиму и на убедљивији начин, дакле, методски, мора бити и он сам основпто ис-