Дело

ПРЕГЛЕД ПОЉОПРИВРЕДНЕ НАСТАВЕ 187 наставних циљева управљене сличним циљевима и обе су подједнако висока општа значаја. Јер, колико је по себи важан задатак културнога друштва да се намножено људство може исхранити, такојеисто нужно ида се његове болести могу лечити.“ У најновије време покушавали су многи пољопривредни заводи у Немачкој да прошире свој наставни круг или програм, засннвањем „Пољопривредних курсова за практичне земљораднике.“ Таки курсови обично се држе у другој половини зимњега семестра сваке године или сваке друге године наизменично и редовно трају једну до две седмице. У колико би ови поучни курсови имали да послуже такву циљу, да упознају раније слушаоце или пак у неколико спремне привреднике са новијим напрецпма у области пољопривредннх знања п њихових основних наука, — са њима се ншло онако нсто на пресрет оправданој потреби, као што се то изодавна постизава са поучним курсовима за практичне лекаре на универзитетским клиникама. Ако бисмо, папротив, смерали, да на таким курсовима обучавамо м а њ е с п р е м н е нриправнике попут популарних предавања у главнијим пољопривредним питањима, упали бисмо врло лако у велику погрешку. Јер и без тога чује се са противне стране оиравдана повика, да пољопривредницн често пута немају толико слободна времена, које би, с времена на време, могли употребити на темељнију научну спрему; па стога треба у толико више све избегаватп и отклањати, што би ишло у прилог такву прнговору и што би у опште утврђивало оно лаковерно мишљење: да практични пољопривредницимогуиуз површну спрему за 8 или 14 дана у слободну зимњем времену, потпуно схватити језгреност новијих научпих познавања! Сасвим је друго питање у погледу на оне практичне пољопривреднике, који би време таква својега учења распрострли најмање у две а још боље и три године, јер они би доцније, након дужега практичног пословања, много лакше уз богатије искуство пратили своју стручну науку. И одиста Riimker оправдано тврди, да само за тако спремне слушаоце треба приређивати „поучне курсове за практичне пољопривреднике.“ У завршетку описа више пољопривредне наставе у Немачкој, унећемо на овом месту кратак преглед материјалних нздатака, који је, само у пример, учинила краљевнна Ируска за